Медицинска пракса у Србији, бар она званична, дуго је била ексклузивно право мушкараца.
Тек крајем 19. века у мушки свет Хипократовог заната закорачила је једна дама.
архива КОРЕНИ
Пионирка медицинског позива, прва жена лекар у Србији, била је докторка Драга Љочић. Рођена је 22. фебруара 1855. Медицину је студирала у Цириху као прва Српкиња и као једна од ретких жена студената медицине у то време. Када је почео први српско-турски рат 1876. године, Драга Љочић напушта студије и долази у Србију да би радила као медицинска сестра. По завршетку Другог српско-турског рата, она у Цириху завршава студије медицине 1879. године. Враћа се у Србију где се бави приватном праксом. Била је један од осниваћа Кола српских сестара и велики српски добротвор.
И поред свих заслуга у рату, у Србији је наилазила само на одбијање и непризнавање. Мушке колеге очигледно јој нису биле наклоњене. Безуспешно је покушавала да нађе посао у државним институцијама, а у Министарству унутрашњих дела, по чијом се управом тада налазила здравствена служба, нису хтели ни да чују да право лечења повере једној жени, па им се Драга Љочић обратила молбом у којој је, између осталог, писало:
“Ја сам свршила медицински факултет на Универзитету Циришком и положила докторат као доктор медицине, хирургије, бабичлука и очних болести, што доказујем приложеном дипломом. На основу овога молим господина министра да ми изволи дати дозволу да у Београду практикујем и ако би требало још какав услов да испуним, молим господина министра само нека наредити изволи и то ћу испунити.”
И тако је почела њена најзначајнија борба која ће јој обележити живот – борба за признање.
архива КОРЕНИ
Убрзо је установљена комисија која је добила задатак да реши њену молбу. Владан Ђорђевић, Младен Јанковић и Ђорђе Клинковски, све сама угледна имена српске медицине, добили су налог да Драгу испитају и теоретски и практично из готово целе медицине. Драга је са одличним успехом прошла све њихове тестове, па је комисија била стављена пред свршен чин, нису могли да је оборе и да су хтели. Њихов извештај сагледавао је повољно мишљење о стручности кандидаткиње.
Па ипак, због тадашњег стања у законодавству, због недостатка жеље да се он измени, прва српска лекарка није могла да добије право да као лекар ради у државној служби.
архива КОРЕНИ
Касније је у Београду радила као лекар у управи монопола и као приватни лекар.
Била је један од оснивача Материнског удружења и ватрени борац за женску равноправност, захтевајући да жене добију право гласа.
архива КОРЕНИ
Причу у целини о првој српској лекарки, др Драги Љочић, можете погледати на нашем YouTube каналу…