Историја крије много занимљивих чињеница, а веза између Јохана Штрауса Млађег и Србије је заиста интересантна.
Био је почетак 1846. године и балска сезона у Бечу, а главна тема разговора била је само једна – Јохан Штраус Млађи спремао се да публици представи своју ново дело по имену – Српски кадрил.
Израду кадрила или у преводу са француског – четворке, је наручио кнез Милош Обреновић, који је након свргавања са власти у Београду 1839. године, живео у Бечу, а од 1842. му се ту придружио и исто прогнани син Михаило. Обојица Обреновића окупљала су око себе истомишљенике, али и неуморно радили на повратку у Србију. Зато су често организовали забаве и балове у Бечу на којима су се састајали противници Карађорђевића прогнани из домовине и угледни Срби који су у овом граду живели и којих је било преко десет хиљада.
Управо за један овакав догађај кнез Милош је од Јохана Штрауса Млађег наручио “Српски кадрил” и причало се, платио га поприличном сумом дуката. Једини услов био је да композиција у себи мора да садржи препознатљиве тактове српске музике и да њоме буде инспирисана. Тако је настао “Српски кадрил” опус 14.
Дело је први пут изведено почетком 1846. на балу касније познатом под именом Светосавски, на којем су присуствовали Милош и Михаило Обреновић, Вук Стефановић Караџић, Бранко Радичевић, Иван Мажуранић, многе стране дипломате, војни званичници и угледни грађани Аустрије.
Упамћено је да се кадрил јако свидео свима, а пре свега Србима. Забележено је да је одмах после бала, кнез Милош умножио композицију у 4 хиљаде примерака и разделио је широм Европе.
Ипак, временом, ова нумера престаје да се изводи током балске сезоне у Аустрији, а губи се и из распореда концерта. Зато данас не знамо како је звучала оригинална, оркестарска верзија.
Тек много деценија касније, 1997. године друштво “Јохан Штраус” из Беча затражило је подршку српских привредника у Аустрији за штампање сабраних дела овог композитора. Међу њима се налазио и “Српски кадрил”, а трагајући за историјатом настанка ове композиције откривена је и ова прича. Почев од 1998. у главном граду Аустрије поново је рођен и организован Светосавски бал, најпрестижније окупљање српске дијаспоре у главном граду Аустрије. Овај догађај један је од само 14 балова који се одржавају у палати Хофбург и једини инострани.
Оно што организатори са поносом истичу је да Светосавски бал има хуманитарни карактер.