Category: Najnovije

Рано изјутра 18. августа, Аустроугари су покренули још један напад, са намером да потисну Шумадијску дивизију првог позива са шабачког мостобрана и омогуће 5. армији да крене у напад. Међутим, напад није успео јер су Срби уништили њихове снаге код реке Добраве, терајући преживеле војнике да се повуку. На другом месту, контраофанзива Друге српске армије је настављена дуж Цера и Иверка, нападом Комбиноване дивизије на село Рашуљача где су наишли на снажан отпор код Косаниног града. Први напад Срба…

Read More

Командант Друге српске армије, генерал Степановић је образовао Церску ударну групу од Моравске дивизије првог позива и Комбиноване дивизије са циљем напада у долини Јадра. Степановић је схватио важност планине Цер и самоиницијативно је одлучио да заузме њене доминантне коте Тројан и Косанин град. Степановић је цео ток битке посматрао из села Драгиње, на ком се и данас налази клупа са које је командовао битком. Око 3.00 часа ујутро 15. августа 1914. године, кренула је Комбинована дивизија првог позива…

Read More

У периоду од 29. јула до 11. августа, аустроугарска армија је започела артиљерске нападе у северној и северозападној Србији и успела је да створи систем понтонских мостова преко Саве и Дунава. Срби су знали да је немогуће да бранити целу аустроугарску границу, у дужини од 550 км. Због тога је војвода Путник наредио да се српска војска повуче на традиционалним одбрамбеним линијама у Шумадији, где су могли брзо да дејствују на западу и северу. Јаки одреди су постављени у…

Read More

Церска битка, такође знана као и Јадарска битка, била је војни сукоб вођен између Аустроугарске и Србије августа 1914. око планине Цер и неколико села у њеној непосредној околини, као и Шапца, током ране фазе у Првом светском рату. У Сарајеву је 28. јуна 1914. године извршен атентат на надвојводу Франца Фердинанда. Атентатор је био српски студент Гаврило Принцип. Атентат је довео до Јулске кризе, у току које је Аустроугарска издала ултиматум Србији 23. јула, под оптужбом да је…

Read More

Александар Белић био је српски филолог, универзитетски професор и академик. Белић је био професор и ректор Београдског универзитета, председник САНУ и члан многих академија у Југославији и иностранству. Рођен је 14. августа 1876. године. Његови родитељи су поред њега имали кћерку Надежду (1875—1902) која је умрла као девојка и близанце Емила (1877—1942) и Владимира (1877—1943) који су били генерали југословенске војске. Завршио је Основну школу и Прву београдску гимназију, а студије филологије започео је у Београду и наставио на…

Read More