Наши стари веровали су у моћ биљака и дубоко поштовали предања из далеке прошлости која су наследили о њима. Поред “добрих” биљака – оних које доносе мир и благостање кући и здравље укућанима, Срби су у прошлости имали и дрвећа које су сматрали “злим”, које су поштовали, али га се и бојали.
Представљам вам биљке које су стари Словени сматрали лошим, за које су веровали да предвиђају несрећу или макар да их се треба чувати и никако их не садити у дворишту.
Багрем
Багрем није добро дрво. Стари кажу да не треба да буде близу куће.Стари су багрем звали “нерод” (“без рода”), а калемљење овог дрвета сматрали су скрнављењем.
Бреза
Срби верују да је бреза проклето дрво јер су Исуса Христа шибали брезовим гранама. Од овог дрвета су правили метле, а о Ивањдан и Петровдан “лиле” – бакље од суве коре.
Зова
Код старих Словена, а и код неких других народа, зова је демонско дрво. Кора, лист, цвет и плод имају примену у народној медицини. На осушеном дрвету зове, зими, расте лековита печурка позната под именом Јудино уво.
Орах
Ораси су саставни део поставке на столу за Бадњи дан и Божић. Реч је о дрвету које је изазивало велико поштовање, али и страх код наших старих. Веровало се да није добро имати орах у близини куће, како због жила које могу да сруше дом, тако и због сенке која пада на кућу, а за коју се веровало да предвиђа смрт. Слично, није добро седети у хладовини ораховог дрвета.
Туја
Туја се садила по гробљима и далеко од куће, јер је отровна. Када се налази на окућници, утиче лоше на децу и она често побољевају, а да ни сама не знају од чега.
Липа
Липу не треба садити близу куће и у дворишту. Огромна је и прави велики хлад, али су јој жиле толико велике и разгранате да у кругу од десетак метара могу да оштете темеље оближњих грађевина.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ