Медо Пуцић или Орсато Поца био је српски књижевник, научник и политичар из Дубровника. Припадао је племићкој породици Пуцић и био је један од најпознатијих дубровачких Срба католика из 19. века.
Рођен је 12. марта 1821. у Дубровнику, од оца Марка Пуцића и мајке Мандалијене Бундицере, у једној од последњих племићких српских породица пореклом из Херцеговине. Титулу им је доделио цар Леополд и то грофовски наслов са придевом „загорски“, 1688. године. У домаћој литератури некада се помиње титула кнез, а некада гроф, уз његово име.
Запис из године 1858. каже следеће – кнез Медо Пуцић, властелин дубровачки, граф загорски, витез јоанитски, коморник Њ.К. величанства шпанског младенца Војводе од Парме, члан Римске Академије од Квирита и царског и краљевског Бечког Друштва за истраживање и сачување старина.
Није се женио и није имао потомке. Брат му је био Нико Пуцић.
Права је завршио у Бечу. Био је коморник на дворовима у Парми, неко време провео у Загребу, а као ученик Јана Колара био је присталица пансловенских идеја.
Био је васпитач младог кнеза Милана Обреновића у Београду, у периоду 1868-1874.
Владимир Ћоровић га помиње у својој „Историји српског народа“ и каже да је био „човек честит и добронамеран, али прилично комотан“.
Поезију је почео да пише 1840. године. Први стихови су му били лирски и романтичарски, затим се његов стил све више приближавао народном.
Његова најзначајнија дела су:
„Словјанска антологија из рукописах дубровачких пјесниках“, 1844.
„Талијанке“, 1849. (елегије)
„Споменици српски од године 1395. до 1423.”, књ. И, Београд 1858.
„Споменици српски од године 1395. до 1423.”, књ. ИИ, Београд 1862.
„Пјесме“, 1862. и 1879.
„Карађурђевка“ 1864.
Његове две песме су ушле у познату „Антологију српског песништва“ (приредио Миодраг Павловић), то су песме Море и Живот.
Запазио је таленат младог сликара Влаха Буковца и саветовао га да пође у Париз на даље школовање.
Своје стихове је писао и на италијанском језику и бавио се превођењем на италијански, нпр. превео је делове Гундулићевог „Османа“. За дела на италијанском користио је потпис Орсато Поца.
Последњих 10 година живота је провео у Дубровнику бавећи се поезијом, историјским студијама и публицистиком.
Умро је 30. јуна 1882. у Дубровнику.
У Дубровнику поред морске обале постоји шеталиште Меда и Ника Пуцића.
FОТО – АРХИВА КОРЕНИ