Карл Малден или Младен Џорџ Секуловић био је амерички глумац.
Малденов отац, Петар Секуловић, напустио је родно Подосоје код Билеће и „трбухом за крухом” дошао у Чикаго. Ту је 22. марта 1912. године рођен Младен, као најстарији од тројице браће. Његова мајка је била Мини Секуловић, Чехиња, запослена у текстилној индустрији.
Од малих ногу је говорио српски. Радо је причао о својој прошлости и пореклу. Спомињао је како му је отац радио тежак посао у челичани у Герију, као и он касније. И поред тешког рада, његов отац је основао најстарије српско певачко друштво у Америци, звано „Сокол Група – Бранко Радичевић”. Тако се млади Малден још у породици упознао са српском културом и обичајима.
Малден, тада још увек Младен Секуловић, напустио је Гери и рад у челичани 1934. године, ради похађања „Гудменове школе” у оквиру „Гудмен театра” у Чикагу. Тада је променио име у Карл Малден, на наговор позоришта. Није имао довољно новца за школовање, али је убрзо добио стипендију. Наступао је у позоришту 3 године, а онда остао без посла и новца, па се вратио кући.
Отпутовао је у Њујорк 1937. и глумио у „Бродвеј театру”. Био је кратко ангажован на радију, а након тога се придружио „Груп театру”, где је упознао редитеља Елија Казана, у чијим је филмовима касније стекао популарност.
Учествовао је у Другом светском рату, а по завршетку рата добио је још једну малу улогу у представи Траклин кафе, са тада непознатим Марлоном Брандом.
Успон у каријери отпочео је 1950. године, улогама у филмовима Револвераш и Пакао Монтезуме.
Највећи успех је постигао глумећи у филмовима Елије Казана. У филму Трамвај звани жеља из 1951. године, глуми Мича (Харолд Мичел), најбољег пријатеља Стенлија Ковалског (Марлон Брандо), који упада у романсу са Бланш Дибоа (Вивијен Ли). Тај филм му је донио Оскара за најбољу споредну мушку улогу. Био је такође номинован за Оскара за најбољу споредну улогу у филму На доковима Њујорка из 1954. године. Ту је глумио католичког свештеника Берија, који утиче на Терија Малоја (Марлон Брандо) да сведочи против мафије. Ова два филма са његовим номинацијама за Оскара, режирао је Елија Казан, са Марлоном Брандом у главној улози. Бејби дол (1956) је задњи филм Елије Казана у којем је Карл Малден глумио. То је била улога Арчија, човека жељног моћи и ожењеног тинејџерком која му задаје проблеме.
У филму Патон из 1970. глуми генерала америчке војске, Омара Бредлија.
Велику популарност му је донела ТВ серија Улице Сан Франциска, која се приказивала од 1972. до 1977. године. Глумио је полицајца ветерана, поручника Мајка Стоуна. Мајкл Даглас, који се пробио на глумачкој сцени у овој серији, глумио је његовог млађег партнера Стива Келера.
Карл Малден је оставио трага и у југословенској кинематографији, глумећи у филму Сутон, Горана Паскаљевића, из 1982. године. То је била улога српског имигранта у САД, Марка Секуловића, а филм је снимљен на енглеском језику.
Снимао је филмове све до 1993. године, када се повукао. После тога се појавио као глумац још само једном, у 14. епизоди серије „Западно крило” 2000. године.
Награду за животно дело Америчког глумачког удружења уручио му је Мајкл Даглас 11. новембра 2004. године.
Председник Државне заједнице Србије и Црне Горе, Светозар Маровић, одликовао га је 17. фебруара 2004. Како се наводи у образложењу одлуке Малден је одликован „за изузетно дугогодишње лично остварење у области филмске уметности”. У Малденовом писму захвалности стоји: „Одувек сам осећао дубоку везу са својим српским пореклом и стога сам веома дирнут и захвалан. Имам срећу да сам примио многе почасти у животу, али ова ће заувек би ти посебна за мене. Не могу Вам се довољно захвалити. Увек ћу Вам би ти захвалан на Белом анђелу, као и цела моја породица”. Српска православна црква одликовала га је Орденом Светог Саве.
Карл Малден се оженио Моном Гринберг 1938. године. Упознао ју је за време ангажмана у „Гудменовом театру”. Са њом је био у браку преко 70 година и добио две кћерке. У глумачкој индустрији је био 61 годину, а 1993. се пензионисао. Пет година је био председник Филмске академије у Лос Анђелесу, а основао је и уметничку библиотеку у Беверли Хилсу, која је највећа у Америци.
Написао је мемоаре Како са почео 1997. године, уз помоћ своје ћерке Карле.
Карл Малден је умро 1. јула 2009. у Лос Анђелесу у 97. години живота. Дуговечност је наследио од своје мајке (умрла у 102. години), а иза себе је оставио жену Мону, две ћерке, 3 унука и 4 праунука.
У филмовима је користио сваку прилику да спомене презиме Секуловић. Тако у филму Патон, у улози генерала Омара Бредлија каже једном војнику: Додај ми тај шлем Секуловићу! Најпознатији пример тога је у ТВ серији Улице Сан Франциска, у улози полицијског поручника Мајка Стоуна, када запосли помоћника Секуловића. У југословенском филму Сутон је глумио Марка Секуловића.
У Београду му је подигнут споменик, откривен 20. новембра 2018. године.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ