Category: Podvizi i podviznici

Рано изјутра 18. августа, Аустроугари су покренули још један напад, са намером да потисну Шумадијску дивизију првог позива са шабачког мостобрана и омогуће 5. армији да крене у напад. Међутим, напад није успео јер су Срби уништили њихове снаге код реке Добраве, терајући преживеле војнике да се повуку. На другом месту, контраофанзива Друге српске армије је настављена дуж Цера и Иверка, нападом Комбиноване дивизије на село Рашуљача где су наишли на снажан отпор код Косаниног града. Први напад Срба…

Read More

Командант Друге српске армије, генерал Степановић је образовао Церску ударну групу од Моравске дивизије првог позива и Комбиноване дивизије са циљем напада у долини Јадра. Степановић је схватио важност планине Цер и самоиницијативно је одлучио да заузме њене доминантне коте Тројан и Косанин град. Степановић је цео ток битке посматрао из села Драгиње, на ком се и данас налази клупа са које је командовао битком. Око 3.00 часа ујутро 15. августа 1914. године, кренула је Комбинована дивизија првог позива…

Read More

У периоду од 29. јула до 11. августа, аустроугарска армија је започела артиљерске нападе у северној и северозападној Србији и успела је да створи систем понтонских мостова преко Саве и Дунава. Срби су знали да је немогуће да бранити целу аустроугарску границу, у дужини од 550 км. Због тога је војвода Путник наредио да се српска војска повуче на традиционалним одбрамбеним линијама у Шумадији, где су могли брзо да дејствују на западу и северу. Јаки одреди су постављени у…

Read More

Церска битка, такође знана као и Јадарска битка, била је војни сукоб вођен између Аустроугарске и Србије августа 1914. око планине Цер и неколико села у њеној непосредној околини, као и Шапца, током ране фазе у Првом светском рату. У Сарајеву је 28. јуна 1914. године извршен атентат на надвојводу Франца Фердинанда. Атентатор је био српски студент Гаврило Принцип. Атентат је довео до Јулске кризе, у току које је Аустроугарска издала ултиматум Србији 23. јула, под оптужбом да је…

Read More

Александар Белић био је српски филолог, универзитетски професор и академик. Белић је био професор и ректор Београдског универзитета, председник САНУ и члан многих академија у Југославији и иностранству. Рођен је 14. августа 1876. године. Његови родитељи су поред њега имали кћерку Надежду (1875—1902) која је умрла као девојка и близанце Емила (1877—1942) и Владимира (1877—1943) који су били генерали југословенске војске. Завршио је Основну школу и Прву београдску гимназију, а студије филологије започео је у Београду и наставио на…

Read More

Рудолф Арчибалд Рајс био је швајцарски форензичар, публициста и универзитетски професор. Предавао је на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата. Рођен је 8. јула 1875. године као осмо дете, од укупно десет, у породици немачког порекла, оца Фердинанда Рајса, земљопоседника и Паулине Забине Ане Габријеле, у месту Хехцберг, у јужнонемачкој покрајини Баден. После завршеног основног и средњег образовања у Немачкој, отишао је због лошег здравственог стања…

Read More

Јосиф Веселић био је српски писац, ботаничар и професор. Рођен је 5. августа 1823. године у рођен је Ђакову, у Славонији, а својим радом оставио је значајан траг у развоју просвете, науке и културе у тадашњој Кнежевини Србији. Његови преци су се из Босне доселили у Славонију почетком 15. века и прихватили су римокатоличку веру. Школовао се у Осијеку, Печују и Загребу, где је стекао широко образовање. Иако се у младости определио за свештенички позив и студирао теологију, касније…

Read More

Милан Стојадиновић био је српски економиста, универзитетски професор и радикалски политичар. Био је министар финансија у три наврата, министар спољних послова и председник Владе Краљевине Југославије као и председник Југословенске радикалне заједнице. Рођен је у Чачку 4. аугуста 1888. године. као син чачанског судије Михаила Стојадиновића. Након гимназије у Чачку, похађао је студије права у Београду, те је након студијске године у Минхену и Берлину докторира у Београду. Потом је био у Министарству финансија у Паризу и 1913. године…

Read More

Вук Мандушић (умро 31. јула 1648) био је главни командант Морлачке војске, један од најистакнутијих харамбаша у Далматинској Загори, који се борио против Османског царства у Кандијском рату, који је представљао борбу за острво Крит (Кандију) Млетачке републике и Турака. Вука Мандушића су називали Морлахом или Влахом, његово родно место је непознато, али генерално се сматра да је рођен негде у Далматинској Загори. Неколико места у залеђу данашње Шибенско-книнске жупаније се сматра могућим местима рођења, међу којима су: Рупе…

Read More

Драгутин Анастасијевић био је српски класични филолог, византолог, универзитетски професор и академик. Рођен је у Крагујевцу 30. јула 1877. Класичну гимназију је завршио у Београду, а 1900. је дипломирао класичну филологије на Великој школи у Београду. У Минхену је код Карла Крумбахера студирао византологију и новогрчку филологију те докторирао 1905. године. Био је први византолог у Београду. Године 1906. је постављен за привременог, 1908. за сталног доцента, а 1919. за ванредног професора византологије на Филозофском факултету у Београду. Оснивач…

Read More