Борисав Бора Станковић (Врање, 31. март 1876) био је српски књижевник. Највише се истакао као приповедач, романсијер и драматичар. Иако се већина његових дела везује за реализам, поједини елементи указују на присуство натуралистичких црта. Новија критика сврстава га у зачетнике модерне српске књижевности. Његови романи и приповетке осликавају живот људи са југа Србије. Припада групи приповедача који су се појавили на прелазу у 20. век (Ћипико, Кочић, Ускоковић). Сматра се једним од најзначајнијих српских књижевника.
Правни факултет у Београду завршио је 1902. Државни службеник је постао 1904. као цариник, затим порезник и чиновник Министарства просвете. Стварао је у време када се млађа генерација књижевника више оријентисала према западњачким узорима, док је он остао привржен реалистичким традицијама, са симпатијом за патријархални свет старе јужне Србије. Описујући трагичне личности, јунаке који пропадају као поетичне жртве љубави, дао је упечатљиву слику завичајног Врања, раслојавање и дегенерацију старих трговачких породица, продирање сеоског елемента у град. Био је сликар страсних сукоба и носталгије за младошћу, а проза му је надахнута осећајем фатализма и источњачке чулности. Поред приповедака и романа писао је и драмска дела.
Своју најпознатију драму Коштана објавио је 1902, где је први пут у књижевном делу користио врањски говор (призренско-тимочки дијалект), што је изазвало изразите књижевне критике. Једног од најпознатијих српских романа, Нечисту крв, објавио је 1910. Годину дана касније постао је председник Удружења књижевника Србије. За време Првог светског рата бива заробљен и транспортован у логор Дервента, где је написао приповетку Луди Риста. Уз помоћ пријатеља, пребачен је из Дервенте за Београд, где је радио као новинар. Након рата је радио у Министарству просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Умро је 31. марта 1927. у Београду.
За свој рад и допринос српској књижевности уврштен је у антологијску књигу 100 најзнаменитијих Срба. У његову част се у Врању сваке године приређује манифестација Борина недеља, као и Борини позоришни дани.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ