Прве галопске трке на кружној стази одржане су у Београду 14. априла 1863. године, на иницијативу кнеза Михаила Обреновића и Српске владе.
Прво београдско тркалиште било је уређено на месту иза гробља, поред Цариградског друма, где су тада приређивани вашари. То је простор на коме се данас налазе: део Булевара краља Александра, Правни факултет, хотел „Метропол“, Технички факултет и низ зграда у Улици 27. марта.
Тркачка стаза била је у облику елипсе, дугачка око 1.350 м. Линија старта и циља је била на Цариградском друму, у висини Кнежевог „чадора“ (почасне трибине) поред кога је била трибина за гледаоце. Коњи су кретали у правцу Вуковог споменика, а затим скретали према Улици 27. марта. Потом би обишли круг, поново избили на Цариградски друм и стигли до трибине.
Оснивањем Дунавског кола јахача у Београду 1890. године активније се развија спортско коњарство, а тркалиште се сели на простор данашње железничке станице, тада називан Бара Венеција. Међутим, због непогодности терена, тркалиште се, сезону касније, сели на Бањицу. Баш ту је одржан први српски Дерби у којем је славила Филка.
Од 1905. године припадник Дунавског кола јахача постао је Владислав Рибникар, оснивач и директор листа „Политика“. Као угледан члан управе Кола јахача, Рибникар се залагао и за изградњу сталног београдског хиподрома, што није остало без одјека. Министарство народне привреде (министар Јаша Продановић) уступило је Колу јахача земљиште код Цареве ћуприје 1912. године.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ