Стеван Тодоровић био је српски сликар и оснивач модерног мачевања и соколског покрета у земљи.
Рођен у Новом Саду 1832, са породицом се 1839. године преселио у Сегедин, где је завршио основну школу и пет разреда гимназије. Године 1850. одлази у Беч да би студирао уметност, а потом се настанио у Београду, где је био ангажован у гимнастичком и мачевалачком клубу, као и у позоришту. Такође је водио успешну школу цртања.
Године 1864. оженио се сликарком Полексијом (рођеном Бан), која му је била супруга више од шездесет година. Заједно су радили на разним пројектима у црквама широм Србије, укључујуц́и иконостасе у цркви Рођења Богородице у Богатицћу и у цркви Свете Тројице у Неготину.
Био је дописник и ратни сликар за бројне домаће и стране новине током Српско-турских ратова (1876–1878) и постао је познат као оснивач ратног сликарства у Србији. Од Балканских ратова, а касније и Првог светског рата, ово више није било индивидуално занимање већ задатак подложан државним и војним прописима.
Тодоровић је био близак краљевској кући Обреновић. Направио је портрете скоро свих чланова краљевске породице, укључујуц́и и Наталију, а његов портрет је помогао да она постане „српска Мона Лиза“.
Излагао је своја уметничка дела као део павиљона Краљевине Србије на Међународној изложби уметности 1911. године.
Током свог дугог живота стварао је уметност у различитим визуелним поетикама, углавном од романтизма до академизма. Његова најбоља дела су изведена у духу романтизма. Његово богато уметничко наслеђе састоји се од портрета, религиозних и историјских слика, пејзажа и бројних студија и цртежа. Велики део његових уметничких активности везан је за Србију и Београд у чијем је културном и друштвеном животу активно учествовао.
Отворио је прву уметничку школу у Београду где су млади учили цртање, певање, мачевање и гимнастичке вежбе. Захваљујући дугом животу и изузетној упорности и напорном раду, успео је да створи богато сликарско дело.
Радови Стевана Тодоровића налазе се у колекцији Милана Јовановића Стојимировића који је завештао велики број слика, скица и артефаката Уметничком одељењу Музеја у Смедереву.
Преминуо је у Београду 1925. године.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ