Српско лекарско друштво је основано 22. априла 1872. у Београду, на иницијативу др Владана Ђорђевића.
Идеје о организовању лекара у тадашњој Србији постоји је још 1842. године, по предлогу два београдска лекара Карла Пацека и Емериха Линденмајера (први шеф војног санитета), а то би било оснивање “Лекарског читалишта”. Забележено је да су и друга два београдска лекара др Аћим Медовић (професор Велике Школе) и др Јован Валента (први управник Болнице вароши и округа Београда) 60-их година 19. века покренули идеју да се оснује “Друштво београдских лекара”. Обе иницијативе су имале за циљ унапређење рада лекара као и праћење развоја науке, али њихово покретање је остало само на предлозима без разумевања надлежних.
Ево како у својим сећањима, седам година касније, др В. Ђорђевић описује настанак Српског лекарског друштва (СЛД) :
– Када сам у почетку 1872. године започео замисао да се у Београду оснује Српско лекарско друштво и кад сам то саопштио др Петру Остојићу, он је одмах пристао. Али обојица смо морали признати да се мисао неће моћи лако остварити. И смо знали да су поједине колеге, далеко пре нас, неколико пута покушавале да оснују овакво удружење и свагда без успеха. Али нас младе и одушевљене, какви смо били, то није могло декуражити. Задобивши пристанак још једног колеге Србина др Саве Петровића, не чудите се што истичем да је из Србије, јер Срба лекара је било толико мало да су се на прсте могли избројати, а окружени од стране нашег учитеља и нестора српске Јестраственице др Јосипа Панчића, ми нисмо престали агитовати за оснивање СЛД све дотле док нисмо успели. И тако 22. априла. 1872. године искуписмо се пет Срба, три Чеха, два Пољака, три Немца и по један Грк и Словак, дебатовасмо да ли можемо да оснујемо Српско лекарско друштво.
Оснивачи Српског лекарског друштва били су: Аћим Медовић, Јован Машин, Ђорђе Клинковски, Јован Валента, Панајот Папакостопулос, Јосиф Холец, Бернхард Брил, Сава Петровић, Јулијус Ленк, Марко Полак, Владан Ђорђевић, Петар Остојић и зубни лекар Илија Ранимир. Оснивачима ће се убрзо придружити још Јосиф Панчић и Младен Јанковић, који су приликом првог састанка били одсутни.
За постојање и рад Српског лекарског руштва, и лекара окупљених око њега, везана је појава неколико значајних медицинских и друштвених институција у Србији: оснивање српско Друштва Црвеног Крста (1876), Главног Санитетског савета (у који је Друштво именовало шест чланова), Медицинског факултета у Београду од 1914 до 1920 године.
Године 1932. Друштво је почело да обележава 6. мај – дан Светог Ђорђа, као славу СЛД.
Српско лекарско друштво (СЛД) било је иницијатор низа превентивних мера у спречавању заразних болести, давало је иницијативу за оснивање Фонда за потпомагање сиромашних лекара, њихових удовица и сирочади и др.
Друштво је имало и велике заслуге за оснивање Министарства здравља (1918), Медицинског факултета у Београду (1919), Лекарске коморе (1923) и подизање Лекарског дома у Београду (1932).
Српско лекарско друштво (СЛД) се данас налази у згради Прве варошке болнице у Београду, у улици Џорџа Вашингтона 19. Друштво своју активност обавља у преко 25 подружница и великом броју специјалистичких секција, преко Друштва лекара Војводине и Друштва лекара Косова и Метохије, као и Медицинске академије СЛД и издаје стручне часописе: Лекар, Српски архив и Стоматолошки гласник Србије. Председник Српског лекарског друштва је проф. др Радоје Б. Чоловић.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ/СЛД