ЧУВАРИ НАСЛЕЂА: КИНОТЕКА – филмско благо Србије

Да ли сте знали да је најстарији српски и балкански играни филм – Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа? Копија овог филмског остварења један је од сто хиљада филмских наслова који се чувају у архиву Југословенске кинотеке, основаном када и сама кинотека, 1949. године. Од почетног филмског фонда, који је чинило око 200 несређених зарђалих кутија, чуваних у немачким бункерима у Ташмајданској пећини деценијама марљивог прикупљања филмова проналажених на најразличитије начине, дошло се до импозантног фонда који је културно благо ових простора. И не само то.

 

 

 

 

 

 

„Ово је права ризница стваралаштва филмске индустрије у Србији, која чува кључна сећања на 20. и век после њега“, једном приликом је рекао славни италијански синеаста Бернардо Бертолучи.

 

На ободу Кошутњака похрањено је филмско благо Србије, бивше Југославије, Европе и света. Кинотека је још 1964. године проглашена за пет највећих у свету, а и данас заузима место међу десетак највећих кинотека на свету, како по квантитету, тако и по квалитету финског фонда.
Упркос свим проблемима, сиромаштву државе, недавне пандемије короне која владала предуго, кинотека се очувала, и сачува фонд који је свакако један од најзначајнијих фондова који чува ова држава.

У депоима архива налазе се филмови настали у првим данима историје седме уметности, као и филмови модерне епохе. Овде су копије од 1895. године па чак и пре тога које су снимљене на самим почецима кинематографије па до наших дана, копије на најразличитијим филмским форматима, од класичног 35 мм филма преко 16 мм филма, чак до 70 милиметарског филма, а ту су и аматерски формати, мали формати, осмица супер, осмица 9,5 милиметара, филмови снимљени у црно-белој техници, филмови снимљени у колору, филмови снимљени на запаљивој траци до 1953. године, и то је свакако најзначајнији филмски фонд. Не треба заборавити ифилмове који су снимани на незапаљивој траци и филмови који се снимају у последњих двадесетак година.

Нитратни фонд је нешто на што је Архив посебно поносан, као и фонд филмова српске кинематографије пре Првог и између два светска рата, односно до 1945. године, који представљају својеврстан понос српског филма.
Од самих почетака филма, па до 1953. године сниман је филм на запаљивој филмској траци. У част ове значајне одлике већ 22 године одржава се практично уникатан фестивал – фестивал нитратног или запаљивог филма, који је заиста стекао велики углед у свету.

Детаљније о благу које је похрањено у депоима Југословенске кинотеке сазнајте у видео причи на нашем YouTube каналу...