Вожд Карађорђе је, као што знамо, напустио Србију полазећи из Београда, прешао Саву, упоредо са њим су прелазиле и остале старешине. Вожд се нашао у интернацији, био је притворен, аустријске власти су размишљале какву судбину да му намене, шта да раде са њим. Био је у манастиру Фенек, и ту је забележено да – вожд плаче! Вожд је сломљен човек, и то треба да знамо, истиче на самом почетку ове приче о Карађорђу Небојша Дамњановић, историчар.
архива КОРЕНИ
Из Фенека је ишао у више места, где су га упућивале аустријске власти. У селу Сремским Голубинцима, био неки војни објекат да би га на крају повукли Аустријанци у Петроварадинску тврђаву. О чему се радило?
Постојао је страх за његову безбедност. Размишљало се о томе да Турци могу направити неки испад преко реке, отети вожда и остале српске прваке, е да би их превели на страну јужно од Саве и да би, наравно, судили и смакли српске вође.. Подсетимо се на овом месту да су Сава и Дунав биле дуго времена граница између Турске и Аустрије…
Турске власти су постале списак са њиховим именима, вршећи притисак на Аустрију. Имајући у виду то да је у питању ипак земља ранга велике силе, а и то да Аустрија није желела да то уради, вожда и остале старешине удаљила је из јужне Угарске и са војне границе, подручја које ће касније постати српском Војводином. То је било подручје Срема и јужне Бачке.
Небојша Дамњановић, историчар
Многи Срби били су огорчени на вожда и на раније војводе и уопште на своје предводнике. „Знате, људи победе углавном су подржани, људи који претрпе пораз, губе симпатије својих следбеника. То је доста важно“, истиче Дамњановић и додаје да је то донекле одлучило и потоњу вождову судбину. И знало се, веома поуздано, да се из одређених српских средивна спрема напад на вожда и на остале старешине, тако да су они онда интернирани у Грац. То је већ, онако, дубока Аустрија… Вожда прати његов син. Реч је о старијем сину, Алекси. И то се често не зна. Уствари, касније династија, која ће се позивати на Карађорђа, а њу чине потомци његовог млађег сина Александра, овде се и не помиње.
А старији син је такође имао потомака и они су били често уметнички расположени и остварени на плану уметности, али нису дошли до израза у политичкој историји. На инсистирање Русије, и последно руског цара Александра, који је сматран главним победником над Наполеоном Бонапартом, сетимо се времена Српског устанка и времена Наполеонових ратова, и времена када је вожд у интернацији, Руска војска улази у Париз, и то је вероватно најзападнија тачка до које је Руска војска дошла. И баш је, онако спектакуларно, руски цар Александар Романов ујахао на белом коњу у Париз. Стога се победнику над Наполеоном ништа није могло одбити…
Аустрија је решила да да дозволу, пасоше, бившем вожду, који се само у тим ситуацијама, понегде, исказивао као „бивши вожд српскога народа“, подсећа Дамњановић и додаје:
„Видите, из те његове реченице види се нека дубока потиштеност, и углавном сви записи говоре о његовим чак и честим сузама. Тешко је то повезати са човеком осведочене храбрости, који је предводио јурише и тако даље.
Међутим, он је сада један апсолутно сломљен човек. Карађорђе Петровић и неке друге војводе су се онда лагано вратиле у средину где је био најгушће насељен српски народ у Аустрији, и то је та касније Војводина. Они долазе у Срем, у околину Сремских Карловаца, и ту лагано се прикупљају за сеобу у Русији.“
архива КОРЕНИ
Остатак приче о Карађорђу, вожду у изгнанству, погледајте на нашем YouTube каналу…