Постоје наслови којима се враћамо с време на време, који управо из тих неких занимљивих разлога доживљавају своје ново време, нову младост, ново ишчитавање. Један од таквих наслова је Српска трилогија Стевана Јаковљевића, која је својевремено дефинисана и као српски Рат и Мир. Један од, чини нам се, најбољих саговорника у том смислу јесте историчар книжевности Јован Пејчић, који даје основну смерницу и образложење – откуд поново читање Стевана Јаковљевића и његове Српске трилогије.
“Могло би се рећи да је најконкретнији повод то што је 100 година од Великог рата, Првог светског рата, а Српска трилогија у свему у целини је посвећена управо тој теми. Али, када је у питању дело Стевана Јаковљевића, такав одговор није довољан”, каже Јован Пејчић и одмах појашњава:
Јован Пејчић, историчар књижевности
“У питању је роман који у српској книжевности, у оном аспекту те книжевности, који се односи на историско у книжевности, у том смислу је српска трилогија једно од најзначајнијих дела. За неке критичаре, чак најзначајније наше дело још увек, о Првом светском рату. Српска книжевност о тој теми има заиста много дела. Поезије, приповедака, романа. Само између два светска рата, на пример, објављено је деветнаест српских романа с темом из Првог светског рата. Године 1921. Црњански објављује Дневник о Чарнојевићу. Следеће године појављују се два такође значајна романа, ‘Крила’ Станислава Кракова и ‘Црвене магле’ Драгиша Васића. Све су то књиге које су, како се каже, авангардно настројене. А ту је и Растко Петровић, писац једног од најбољих романа, ако не и најбољег, који је о Првом светском рату написан код Срба, романа ‘Дан шести’.
Наш саговорник нас даље подсећа да и Мирослав Голубовић објављује први део своје триогије о Првом светском рату, који је наишао на веома велики одзив. На толики да је за кратко време издато 4 издања у по 2 или 4 хиљаде примерака. Он је потом написао и други део, „Гробље без крстова“, који се односи на албанско време, и роман о 1300 Каплара, „Заслуге“, који је био забрањен.
То је у међуратно доба прва истински забрањена књига. Тај Мирослав Голубовић је потпуности скрајнут писац, мада је особито први део, та његова трилогија крајње изазовна и у књижевном, не само у историјском смислу. Он је то објединио у књигу под насловом „Тешка времена“, објавио о свом трошку 1972. године, пошто је био потпуно занемарен као книжевник. Али тај позив Растка Петровића из 1930. године, као да је покренуо Стевана Јаковљевића, истиче Јован Пејчић, историчар књижевности.
архива КОРЕНИ
Причу о Српској трилогији Стевана Јаковиљевића погледајте у целини на нашем YouTube каналу…