Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта.
Народни обичаји око Бадњег дана су стари и до данас се доста њих изгубило или заборавило, а у различитим крајевима обичаји се разликују у неким елементима. Постоје велике разлике у обичајима од краја до краја, чак и од села до села, али и поред толике разноврсности постоји и доста заједничких обичаја.
У праскозорје, под ударцима секире, један се млади храст опрашта са сунцем. Сече се са три ударца, тако да падне ка истоку. Ложење бадњака је средишњи елемент симболике рађања новог сунца, јер је и Бадњи дан одмах после краткодневице. Млади храст је спаљивањем даван огњу ради добре нове године, а прегршти варница бацане у небо су најављивале много рода и приноса.
Бадњак је симбол оног дрвета које су, према предању, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус. Његово ложење је главни део овог празника, али ће бадњак од зоре до сумрака остати прислоњен уз кућу и тек потом бити унет, уз посипање житом. Бадњак се ложи са посебним поштовањем и моли за здравље, срећу и мир. Бадњак гори до Божића, наговештавајући нову светлост коју доноси вера у новорођеног Христа.
Дан започиње припремом посне трпезе за Бадње вече, која би требало да садржи праву проју или посну погачу, пите са кромпиром, празилуком или купусом…
пребранац, свежу салату, туршију, речну или морску рибу, сарму или паприке пуњене пиринчем…
баклаву, питу од вишања, јабуке или бундеве.
ФОТО – АНА КОВАНЏИЋ
Трпеза треба да одише изобиљем, али на једноставан начин.
Најважнији обичај за Бадње вече је да се не иде у госте.
Циљ вечере је окупљање породице у кући не би ли се дочекало рођење сина Божјег Исуса Христа.
Божић је пред вратима – чуда су могућа!