ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – Први српски устанак

Први српски устанак је био устанак Срба у Смедеревском санџаку и околних шест нахија против Турака у периоду од 14. фебруара 1804. до 7. октобра 1813. године. Отпочео је као побуна против дахија. Устаници предвођени Карађорђем су успели да у значајном временском интервалу ослободе пашалук. Овај устанак је претходио Другом српском устанку 1815, који је на крају довео до стварања Кнежевине Србије. Дахије у Београдском пашалуку су 1801. године убили београдског пашу и успостављају насиље у пашалуку. Многи Срби…

Read More

ЧУБАРИ НАСЛЕЂА – Сретењски устав

Устав Кнежевине Србије, познат и као Сретењски устав, донет у Крагујевцу 1835. године. Саставио га је политичар и дипломата Димитрије Давидовић. Устав је израдио Давидовић по угледу на француски устав из 1791. и уставне повеље од 1814. и 1830, и белгијски устав од 1831. године. У „Новинама србским” број 15 од 25. априла 1835. године дао је кратак преглед Устава САД-а. Сковао је нови термин устав који је заменио дотадашњу туђицу конштитуција. Он је овај појам повезао с глаголом…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – Црвени крст Србије

Пре тачно 150. година, 6. фебруара 1876. године, на иницијативу др владана Ђорђевића, угледног војног лекара, у Дворани београдске општине, основано је Српско друштво Црвеног крста. За првог председника изабран је митрополит Михаило Јанковић, а Управу је чинило неколико угледних грађана тадашње Србије. Након избора, Главни одбор обратио се Прогласом народу, излажући своје циљеве и дужности Друштва, позивајући грађане да се упишу у чланство и оснују пододборе у целој земљи. Први задатак новооснованог Друштва био је збрињавање избеглица које…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – Војногеографски институт

Петог фебруара 1876. на основу расписа српског кнеза Милана Обреновића формирано је Друго одељење Главног Ђенералштаба Српске војске, као претеча Војногеографског института. Наредних деценија долазило је до промена у називу – 1878. Друго одељење је постало Географско одељење, 1912. преименовано је у Топографско одељење, 1920. у Географски институт, а 1923. у Војни Географски институт. 1941. године Институт је прекинуо са радом због почетка Другог светског рата, а 1944. рад је обновљен за време трајања рата. 1945. добија назив Географски…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – Српска Нова година

Све до 1. јануара 1919. године, у Србији и Црној Гори, Божић је падао 25. децембра, а новогодишња ноћ 31. децембра, како по црквеном календару, тако и по државном. Уједињењем у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, држава Србија је прешла на Грегоријански клендар а црква не, и од тог времена постоји тај раскорак датума у црквеном и званичном календару код нас. Већ 1923. год. на Васељенском сабору у Цариграду, једина тачка дневног реда, била је реформа Јулијанског календара. У…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – Срби народ богате прошлости

Средњовековна Србија није чекала и преписивала историју… она ју је стварала. Средњовековна Србија била је управо такав простор… држава која се није рађала стихијски, већ је грађена свесно: вером, законом, каменом и жртвом. На Бадњи дан, 6. јануара 1322. године, крунисан је Стефан Урош ИИИ Дечански. Србија тог дана није била у повоју. Она је већ имала своје корене, своје светиње и што је најважније свој правни и духовни поредак. Док су многе земље тек наслућивале шта значи државност,…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – Бадњак и новчић из чеснице

Свака породица која прославља Божић у кући има бадњак, симбол овог празника и хришћанске вере у православљу. Бадњак симболише храст који су пастири донели тамо где је рођен Исус Христ и које је праведни Јосиф заложио да угреје хладну пећину. Варнице које су полетеле у небо су најавиле посебан догађај.  Међутим, многи не знају шта урадити са овим дрвцетом након Божића, па га бацају где стигну. Како православље налаже, бадњак би након Божића требало оставити негде у природи, али…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – Бадњи дан

Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта. Народни обичаји око Бадњег дана су стари и до данас се доста њих изгубило или заборавило, а у различитим крајевима обичаји се разликују у неким елементима. Постоје велике разлике у обичајима од краја до краја, чак и од села до села, али и поред толике разноврсности постоји и доста заједничких обичаја. У праскозорје, под ударцима секире, један се млади…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – Новчић за Бадње вече

Сви тежимо сигурности и финансијском миру, а у тој варијанти треба се ослонити на мудрост наших предака. Бадње вече и обичај да се новац стави испод столњака није само празна прича, верују многи, већ кључни део за обезбеђивање берићетне године. Тајни предмет који морате ставити на сто је кованица, по могућству златна или сребрна. Док припремате посну трпезу, ви заправо градите темељ будућег изобиља.Није довољно само насумично гурнути новчић испод тканине. Да би ритуал био успешан, потребно је да…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – Српски војници

Срби су народ који може да се поноси својом историјом и многобројним биткама које је водио бранећи се од непријатеља. Колубарска битка или Сувоборска битка је најзначајнија битка између војске Краљевине Србије и Аустроугарске царевине на почетку Првог светског рата. Вођена је у новембру и децембру 1914. године на простору долине реке Колубаре, обронцима планине Сувобор и обронцима планине Маљен, тако да је терен Колубарске битке био превасходно брдовит. Окончана је успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије…

Read More