Category: Cuvari nasledja

Чукур-чесма је спомен-чесма и историјско место у Београду, смештена у Добрачиној улици на Дорћолу. На чесми се налази бронзана статуа дечака Саве Петковића у спомен инцидента од стране Турака који се на том месту одиграо 3/15. јуна 1862. године. Званичан назив скулптуре је „Дечак са разбијеним крчагом”. Догађај на Чукур-чесми почео је безазлено, једноставним речима изговореним дечаку шегрту:„Саво, ајд` трк донеси воде са Чукур-чесме!“. Био је то кобан тренутак за малог Саву Петковића, али и остале учеснике догађаја Симу…

Read More

Милан Ђ. Милићевић био је српски књижевник, публициста, етнограф и академик. Био је редовни члан Српског ученог друштва, члан Академије наука у Петрограду, Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, члан Српске краљевске академије у Београду, председник Српског археолошког друштва и један од оснивача Српске књижевне задруге. Милан је рођен у Рипњу код Београда 1831. године. Милићевићи потичу из Старог Влаха, одакле су се доселили пре три века. Похађао је основну школу у родном селу, а школовање наставио у…

Read More

У организацији Друштва старог српског календара, који време рачуна од 5508. године пре Христа, обележен је улазак у ново 7534. лето на Смедеревској тврђави.  Подсећамо да је деспот Ђурађ Бранковић почео са изградњом тврђаве 1428. године или по старом српском календару 6936. године. Било је то вече окупљања под зидинама последње српске средњевековне престонице и трагање за одговорима који су деценијама били запостављени.  Анализирајући нове доказе о Винчанској култури и Лепенском виру, још једном је потврђено да ово тло…

Read More

Федор Васиљевич Теодор Тарановски био је руски правник и историчар који је након Руске револуције емигрирао у Краљевену Срба, Хрвата и Словенаца где је наставио своје научно стваралаштво.  Рођен је у мешовитој руско-пољској породици у Плоњску, близу Варшаве 24. маја1875. Завршио је гимназију у Варшави и Правни факултет Руског универзитета. Професори су му били и чувени изучаваоци јужнословенског права Теодор Леонтовић и Теодор Зигељ. Прве научне радове објавио је још као студент. Магистар је постао 1899. и постављен је…

Read More

Душанов законик је најважнији закон средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење Господње, 21. маја 1349. године у Скопљу, и допуњен је на сабору одржаном 31. августа 1354. године у Серу. Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и подједнако за све поданике. Душанов Законик је урађен на темељима Законоправила Светог Саве. У неким члановима Стефан Душан директно упућује на Законоправило (чланови 6,…

Read More

Почетком 1830. године, врховни књаз Србије Милош Обреновић упутио је распис старешинама ондашњих нахија са захтевом да му „из задружних и имућнијих кућа, по стасу и угледу, одаберу младиће за његову гарду“. Издвајајући их од „простих војника“, кнез је лично поставио услове за одабир гардиста: „Сви одреда да су здрави, неожењени и у сваком погледу примерни момци, непијанице и неветрогоње и, ако је могућно, да буду писмени“. Кнез је родитељима будућих гардиста притом поручио: „Сваки отац или сродник за…

Read More