Category: Cuvari nasledja

Прва нишка гимназија „Стеван Сремац” је најстарија гимназија у Нишу, основана 1878. године, указом кнеза Милана Обреновића. Своју образовно-васпитну делатност гимназија је започела десет месеци након ослобођења Ниша од Турака, 1. октобра 1878. Најпре у скромним условима једне приватне куће, а потом у новоизграђеном објекту у коме се и данас налази, у истом простору заједно са гимназијом „Бора Станковић”. У овој згради је до 1966. радила и гимназија „Светозар Марковић” која је Одлуком органа тадашње општине Ниш, пресељена у…

Read More

Стефан Урош четврти Душан Немањић био је последњи средњовековни српски краљ и први српски цар из династије Немањића. Имао је титулу краља од 1331. до 1346. године, а затим је постао и први крунисани цар српске државе. Цар Душан је описан као енергичан владар, јаког карактера и темперамента, зато се често у изворима и литератури јавља и под именом „Душан Силни”. Занимљиво да није позната тачна година његовог рођења, између 1308. и 1312. године од оца Стефана Уроша трећег…

Read More

Српско просветно и културно друштво „Просвјета“ је основано 1902. године у Сарајеву са циљем очувања српске културе и идентитета у Босни и Херцеговини. Настало је као самоникла, класична демократска асоцијација добронамерних грађана, поклоника своје националне културе и просвете. Основано је у Сарајеву 1902. године у мултикултурном и мултиетничком окружењу Аустро-угарске монархије и убрзо је постало најзначајније српско удружење грађана. Док су у стварању првих културних друштава главну улогу имали учитељи и трговци, за оснивање друштва „Просвјета“ најзаслужнија је академски…

Read More

Београдска општина је основана 1839. године као општина прве класе. Све до 1841. године, функцију председника општине и управника целе вароши, обављала је једна личност, а свечане сале данашње Скупштине града Београда смештене су у згради Старог двора Обреновића. У Београду су 13, јула те 1839. године први пут одржани избори за Општину града. Указом о “Устројанију обштина” све општине у Србији су подељене у три реда: првој је припадао Београд, другој окружне и друге вароши, а трећој сеоске…

Read More

У организацији Теслине научне фондације из Филаделфије, Генералног конзулата Републике Србије у Њујорку и American Paradigm Schools из Филаделфије, од 9. до 11. јула 2026. године у Филаделфији биће одржана престижна тродневна конференција посвећена српско-америчком научнику Николи Тесли, са посебним акцентом на његов допринос развоју Сједињених Америчких Држава и заоставштину једног од највећих умова у историји човечанства. Овогодишња конференција има посебан значај јер се одржава у години обележавања 170 година од рођења Николе Тесле, као и 250 година од…

Read More

Поводом обележавања 170 година од рођења Николе Тесле, у Пресс центру Удружења новинара Србије представљена је књига „Планетарни Тесла“ аутора Владе Маркановића, док је истовремено најављена и Свечана академија која ће бити одржана 10. јула у Народном позоришту у Београду, у част овог великог научника и визионара. Догађај је окупио представнике медија, културног и јавног живота, а о значају Теслиног наслеђа говорили су аутор књиге Владо Маркановић, проф. др Радован Пејановић, проф. др Зоран Бингулац и проф. др Миливоје…

Read More

За име кнеза Лазара Хребељановића, косовске јунаке и битку знају све генерације српског народа. Бој на Косову је био један од преломних тренутака у историји Србије, после којег је српска држава пала у вазални положај према Отоманском царству, али која је до данас остала симбол витешке борбе за очување државе. Датум Косовске битке сачињавају бројеви који су се дубоко урезали у колективну свест српског народа. Тог 28. јуна 1389. године, на Видовдан, кнез Лазар и велики део његове војске…

Read More

Извори настали непосредно након битке не говоре о победи Османлија, а неки и изричито величају успех хришћанских снага. Твртко, краљ Срба и Босне, је известио Запад о српској победи на Косову. Општина у Фиренци је у писму из 20. августа 1389. године честитала победу краљу Твртку те додала: „Сретне и пресретне мишице оних дванаест велможа, који пробивши непријатељске чете и камиле наоколо везане, мачем отворивши себи пут, до Муратова шатора допреше! Сретан над осталима и онај, који вођу толике…

Read More

Прва вест о боју на Косову долази 12 дана после битке из пера руског ђакона Игњатија који каже да су оба владара погинула у бици. Погибија оба владара, дотле нечувена у историји Балкана, и чињеница што Бајазит чак није остао у Србији, изазвала је утисак да је српска победа потпуна. Босански краљ чак је и неколико недеља касније, јављао пријатељима о победи хришћана и примао честитке. Ни у добро обавештеним Млецима до краја јула још се није знао прави…

Read More

Дуга припремања и на српској и на османској страни говорила су јасно да се ради о великој и одлучној борби. То се видело већ и по томе, што су на бојно поље кренула и оба владара лично, кнез Лазар и султан Мурат са два сина, Бајазитом и Јакубом. Поузданих записа колико је војника било у сукобљеним војскама кнеза Лазара и султана Мурата на Косову пољу у јуну 1389. нема. Према проценама Симе Ћирковића, Мурат је могао имати око 30.000,…

Read More