Category: Cuvari nasledja

Српско просветно и културно друштво „Просвјета“ је основано 1902. године у Сарајеву са циљем очувања српске културе и идентитета у Босни и Херцеговини. Настало је као самоникла, класична демократска асоцијација добронамерних грађана, поклоника своје националне културе и просвете. Основано је у Сарајеву 1902. године у мултикултурном и мултиетничком окружењу Аустро-угарске монархије и убрзо је постало најзначајније српско удружење грађана. Док су у стварању првих културних друштава главну улогу имали учитељи и трговци, за оснивање друштва „Просвјета“ најзаслужнија је академски…

Read More

Београдска општина је основана 1839. године као општина прве класе. Све до 1841. године, функцију председника општине и управника целе вароши, обављала је једна личност, а свечане сале данашње Скупштине града Београда смештене су у згради Старог двора Обреновића. У Београду су 13, јула те 1839. године први пут одржани избори за Општину града. Указом о “Устројанију обштина” све општине у Србији су подељене у три реда: првој је припадао Београд, другој окружне и друге вароши, а трећој сеоске…

Read More

У организацији Теслине научне фондације из Филаделфије, Генералног конзулата Републике Србије у Њујорку и American Paradigm Schools из Филаделфије, од 9. до 11. јула 2026. године у Филаделфији биће одржана престижна тродневна конференција посвећена српско-америчком научнику Николи Тесли, са посебним акцентом на његов допринос развоју Сједињених Америчких Држава и заоставштину једног од највећих умова у историји човечанства. Овогодишња конференција има посебан значај јер се одржава у години обележавања 170 година од рођења Николе Тесле, као и 250 година од…

Read More

Поводом обележавања 170 година од рођења Николе Тесле, у Пресс центру Удружења новинара Србије представљена је књига „Планетарни Тесла“ аутора Владе Маркановића, док је истовремено најављена и Свечана академија која ће бити одржана 10. јула у Народном позоришту у Београду, у част овог великог научника и визионара. Догађај је окупио представнике медија, културног и јавног живота, а о значају Теслиног наслеђа говорили су аутор књиге Владо Маркановић, проф. др Радован Пејановић, проф. др Зоран Бингулац и проф. др Миливоје…

Read More

За име кнеза Лазара Хребељановића, косовске јунаке и битку знају све генерације српског народа. Бој на Косову је био један од преломних тренутака у историји Србије, после којег је српска држава пала у вазални положај према Отоманском царству, али која је до данас остала симбол витешке борбе за очување државе. Датум Косовске битке сачињавају бројеви који су се дубоко урезали у колективну свест српског народа. Тог 28. јуна 1389. године, на Видовдан, кнез Лазар и велики део његове војске…

Read More

Извори настали непосредно након битке не говоре о победи Османлија, а неки и изричито величају успех хришћанских снага. Твртко, краљ Срба и Босне, је известио Запад о српској победи на Косову. Општина у Фиренци је у писму из 20. августа 1389. године честитала победу краљу Твртку те додала: „Сретне и пресретне мишице оних дванаест велможа, који пробивши непријатељске чете и камиле наоколо везане, мачем отворивши себи пут, до Муратова шатора допреше! Сретан над осталима и онај, који вођу толике…

Read More

Прва вест о боју на Косову долази 12 дана после битке из пера руског ђакона Игњатија који каже да су оба владара погинула у бици. Погибија оба владара, дотле нечувена у историји Балкана, и чињеница што Бајазит чак није остао у Србији, изазвала је утисак да је српска победа потпуна. Босански краљ чак је и неколико недеља касније, јављао пријатељима о победи хришћана и примао честитке. Ни у добро обавештеним Млецима до краја јула још се није знао прави…

Read More

Дуга припремања и на српској и на османској страни говорила су јасно да се ради о великој и одлучној борби. То се видело већ и по томе, што су на бојно поље кренула и оба владара лично, кнез Лазар и султан Мурат са два сина, Бајазитом и Јакубом. Поузданих записа колико је војника било у сукобљеним војскама кнеза Лазара и султана Мурата на Косову пољу у јуну 1389. нема. Према проценама Симе Ћирковића, Мурат је могао имати око 30.000,…

Read More

Косовска битка догодила се 28. јуна 1389. године на хришћански празник Видовдан, недалеко од Приштине, између српских и османских снага. Српске снаге је предводио кнез Лазар Хребељановић и међу њима су биле и снаге његових сродника и савезника, док се на челу османске војске налазио султан Мурат Први са синовима Јакубом и Бајазитом. У првој фази битке, српске снаге су потиснуле противника, а један од српских витезова (Милош Обилић) успео је да убије султана Мурата и натера османску војску…

Read More

Чукур-чесма је спомен-чесма и историјско место у Београду, смештена у Добрачиној улици на Дорћолу. На чесми се налази бронзана статуа дечака Саве Петковића у спомен инцидента од стране Турака који се на том месту одиграо 3/15. јуна 1862. године. Званичан назив скулптуре је „Дечак са разбијеним крчагом”. Догађај на Чукур-чесми почео је безазлено, једноставним речима изговореним дечаку шегрту:„Саво, ајд` трк донеси воде са Чукур-чесме!“. Био је то кобан тренутак за малог Саву Петковића, али и остале учеснике догађаја Симу…

Read More