Иако лекар по струци, Јосиф Панчић је био научник који је најбоље познавао и описао флору Србије. Постао је ботаничар светског гласа и оснивач неколико научних дисциплина.
Овај човек широке културе, интересовање за биљни свет показао је још у раној младости, а као полиглота и изванредан познавалац српског језика, кумовао је многим терминима српске науке.
Лекарски и професорски раде започео је у Будиму и Банату, где је слободно време користио за пробирање и испитивање биљака. У Бечу упознаје Вука Караџића, који га саветује да се упути у Србију, у којој је у то време расла потреба за ученим људима, нарочито лекарима. Панчић тако стиже у Београд 1846. године, а указом кнеза Александра Карађорђевића бива постављен за професора беорадског Лицеја, касније Велике школе, за чијег је ректора биран чак шест пута.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Члан једанаест научних друштава и први председник Српске краљевске академије, Панчић је био оснивач минералошког и геолошког завода, али и прве ботаничке баште у Београду.
Након што је 1855. године први пут чуо да у западној Србији постоји посебна врста четинара – оморика, морао је да сачека 10 година да би добио две њене гране, а потом још толико да би је пронашао. Стрпљење и труд су се исплатили, те је овај ендемит понео његово име и постао вероватно главна асоцијација на њега.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Чувена Панчићева оморика само је једна од 102 биљне врсте које Јосиф током свог вишегодишњег рада открио. “У раду је живот, а вршење послова је дужност”, говорио је Панчић, за кога године нису биле препрека за посао. Волео је да ради и радио је, буквално речено, до последњег даха, преминувши у својој лабораторији.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Последња жеља била је да почива на Копаонику, планини коју је посебно волео и често посећивао. Године 1951. његови посмртни остаци у сандуку од оморике пренети су из Београда и сахрањени у маузолеју на Панчићевом врху. На маузолеју пише:
– Остварујемо завет Панчећев, преносимо га овде да вечно почива. Објављујемо његову поруку упућену Српској омладини, да ће тек дубоким упознавањем и проучавањем природе наше земље показати колико воле и поштују своју отаџбину.