Матија Бећковић – 100 мојих портрета: СТЕВАН РАИЧКОВИЋ https://youtu.be/6JHhjM2ctXQ Дуго се накањујем па и озбиљно решавам да нешто научим. Нема смисла да ништа не знам и немам појма ни о чему. То већ почиње да ми смета и боде очи другима. Свако о нечему нешто зна, а једино ја штрчим. Као неко ко ништа не зна. Нисам намерао да научим Бог зна шта, већ оно најосновније, што би поштен човек морао знати, а да га није срамота што то…
Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон истакао је на премијери филма о грофу Сави Владиславићу, Србину који је постао руски дипломата и „десна рука“ руског цара Петра Великог, да овај документарац представља важан корак ка обнови сећања на неправедно занемарену личност која трајно повезује српску и руску историју. Гујон је нагласио да је Сава Владиславић, Србин из Гацка (1669 – 1738), оставио дубок траг у светској дипломатији, пре свега тиме што је уцртао и данас важећу…
Матија Бећковић – 100 мојих портрета: МИХАИЛО ЛАЛИЋ https://youtu.be/QUEda01iQTA У претрпаном колашинском затвору, пео сам се на таван да, кроз избијен чвор, гледам шта се напољу збива. Био је твушан кишни дан, кад се озгор, од Сињајевине, кроз прамење таме, магле и облаке, изненада проби зрак сунца, и паде право на једног од тројице што су стајали на тргу и нешто разговарали. „Оно је Вук Бећковић“, каза мој сапутник. „И то је једини пут кад сам видео твога оца“,…
У Србији је 12. децембра 1873. године динар уведен као званична монетарна јединица, чиме је окончана употреба више од 40 врста страног металног новца – дуката, форинти, талира и других. Први помен “српских динара” налази се у архивским документима крајем 1214. године, у време Стефана Првовенчаног, иако истраживања указују на краља Радослава (1227–1234) као првог српског владара који је ковао свој новац. До пада Деспотовине 1459. године, новац су ковали скоро сви српски владари широм територије средњовековне Србије, у…
Матија Бећковић – 100 мојих портрета: ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ https://youtu.be/bu0A2l2qSPg Десанка Максимовић. Мртва ћути, чува највећу тајну. Око ње чупају косе. Она стисла вилице, зна више од свих, а неће ништа да каже. Велићају је, подмићују, не би ли се смиловала да ода – има ли смрт краја. На то као да се насмине, није се мртвом лако насмејати. Гледам на своје очи и мислим… Џабе запомажете, она оде. Хтели бисте на готово, нема од тога ништа. Мучите се, нагађајте. После…
У пантеону најутицајнијих југословенских кошаркашких личности, члан Куће славних ФИБА Радомир Раша Шапер оставио је неизбрисив траг на игру, како у својој земљи, тако и широм света. Радомир Шапер, који би 9. децембра прославио свој 100. рођендан, посветио је цео свој живот кошарци и заувек променио игру на начин који се и данас осећа у свакој утакмици широм света. Радомир Шапер је био члан „четворице великана” југословенске кошарке, заједно са Бориславом Станковићем, Небојшом Поповићем и Александром Николићем. Играчку каријеру…
КОРЕНИ ДУШЕ Матија Бећковић – Мојих 100 портрета: МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ https://youtu.be/gqLJ7jFABno Посвећење храма Христовог васкрсења у Пребиловцима гледао је на телевизији из болесничке постеље. Смењивали су се говорници фотографије пребиловачких мученика, међу којима и четрдесет Екмечића. Изненада, последњом снагом, придигао се с кревета и кликнуо: „Ено мога тате!“ И, за који трен, кренуо ка оцу.
Први телефонски разговор код нас вођен је у Београду 15. марта 1883. године, свега седам година после увођења телефона у свету. Први разговор премостио је свега 300 метара. Веза је успостављена између Геодетског одељења Министарства војног и Војне инжењерске касарне на Палилули, која је тада била предграђе Београда Први разговор обавили су војни министар Теша Николић и инжењерски капетан Коста Радисављевић. Краљ Милан одмах је дао налог да се у државни буџет за наредну годину унесу средства за инсталацију…
Музика и народни инструменти су одувек имали значајно место у српској традицији. О настанку у врстама и начинима израде народних инструмената можете више да сазнате обичном посетом Етнографском музеју у Београду, који је и основан 1901. године ради чувања и проучавања српске народне баштине… Етнографски музеј је основан по идеји Стојана Новаковића, која датира од 1876. године. У времену од преко сто година, овај музеј успео да сакупи око 52.000 предмета народне културе, а са свим осталим материјалом, фотографским…
Трамвајска линија под сада пензионисаним бројем 1 свечано је отворена 14. октобра 1892. године спајајући Калемегдан и Славију. Линија је била дуга 2300 метара и од Калемегдана је ишла улицом Васе Чарапића, преко Трга Републике и Кнез Михаилове до Теразија, одакле је свој пут завршавала на Славији. Није било станица. Путници су сами заустављали трамвај и улазили и излазили по жељи. Тадашњи трамваји још нису били електрични, већ су их вукли коњи по шинама, те је вожња обично трајала…