ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – Српска Војна академија

Од стицања аутономног статуса у оквиру Турског царства 1830. године у Кнежевини Србији је било више покушаја да се оснује висока војна школа. У децембру 1837. године почела је са радом Војна академија, али је ова школа већ после шест месеци престала са радом. Неколико година касније Илија Гарашанин, који је био задужен за Гарнизонску војску, предложио је да се оснује Артиљеријска школа и на тај начин унапреди војна спрема Кнежевине Србије. Државни Савет је усвојио тај предлог, а кнез Александар Карађорђевић га је одобрио 18. марта 1850. године. Артиљеријска школа је прва војна високошколска установа у Србији, чије традиције данас чува Војна академија у Београду.

После српско-турских ратова 1876-1878. године Кнежевина Србија је на Берлинском конгресу, 1878. године, међународно призната као независна и суверена држава. Искуства из рата и увећање државне територије наметали су потребу да се Артиљеријска школа реорганизује. Министар војни, генералштабни потпуковник Јован Мишковић, одредио је комисију која је израдила “Пројект Закона за устројство Војне академије”. Народна скупштина је усвојила Закон о устројству Војне академије, а кнез Милан Обреновић га је потврдио 30. јануара 1880. године.

Војна академија је радила непрекидно све до Балканских ратова, 1912. године. Рад је прекинут и током Првог светског рата, а онда још једном, у Краљевини Југославији, избијањем Априлског рата 1941. године.

У току Другог светског рата, одлуком Врховног штаба Народноослободилачке војске и Партизанских одреда Југославије од 21. новембра 1944. године, основана је Војна академија Демократске Федеративне Југославије. Двогодишње школовање почело је фебруара 1945. године.

Наређењем Генералштаба ЈА од 31. јула 1945. године, Војна академија је расформирана као општевојна академија и одлучено је да питомци наставе школовање у посебним Војним училиштима по родовима. До септембра 1945. године формирана су Војна училишта, а настава у њима започела је новембра 1945. године. У 15 Војних училишта, распоређених на читавој територији ДФ Југославије, школовање је трајало од 14 месеци до две године. Традицију Војне академије наставило је Пешадијско војно училиште.

Школовање у Пешадијском војном училишту је 1949. године продужено са две на три године. Након тога, назив Пешадијско војно училиште је промењен у Школа за активне пешадијске официре, а затим у Школа активних официра. Коначно, 1952. године, школа је добила назив Војна академија ЈНА. Војна академија ЈНА школовала је официре свих родова Копнене војске. Да би назив више одговарао намени, Војна академија ЈНА је 1964. године преименована у Војну академију КоВ.

Школовање у Војној академији КоВ је 1966. године, продужено са три на четири године. Упоредо са Војном академијом КоВ  развијале су се и остале Војне академије видова, родова и служби. До избијања грађанског рата на простору бивше СФР Југославије Војне академије су радиле без већих промена у организацији. Од 1991. године официри родова школују се у Војној академији, а официри служби у Војно-техничкој академији. Јединствена Војна академија намењена школовању официра за потребе свих родова и служби налази се од 2006. године на једној локацији, у Београду, на Бањици.

ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ