Прве новине на српском језику изашле су из штампе још далеке 1791. године, 14. марта у Бечу под називом “Сербскија повседневнија новини“, а после трогодишње борбе с аустријским властима. Тек 43 године касније појавиће се прве новине у Србији, тачније 5. јануара 1834-те у Крагујевцу под називом “Новине сербске”.
Три године је трајала борба код надлежних и сумњичавих власти у Бечу, за издавање новина на српском језику. И то са три стране, од Грка браће Публија и Георгија Маркидеса Пуља, затим Димитрија Теохаридиса и Србина Емануила Јанковића. Браћа Пуљо су предходно, годину дана раније, издали грчке новине.
Србин Јанковић је одбијен, јер је намеравао да новине издаје у Новом Саду, где је већ био допремио купљену штампарију, а то је властима у Бечу било далеко за присмотру и држање под контролом садржаја који би био објављен.
У међувремену, Грци Пуљо су били упорни и чекали на решење о издавању, које им је и коначно стигло 15. децембра 1790. године, након што им је предходно одобрен грчки лист „Ефимерис“. Оба ова листа и грчки и српски у називима су носили да су дневници, међутим, излазили су само два пута недљно, уторком и петком. Већ после 14 бројева, оне у глави нису носиле ознаку да су дневне, већ само скраћени назив „Сербскија новини“.
Излазак „Сербскија посведневнија новини“ је од великог заначаја за српски народ чији је језик тиме ушао у ред 18 језика у свету на којем новине излазе. Истовремено, био је то важан догађај и у политичком животу аустријске царевине.
Занимљиво је да је званични Беч од издавача тражио да се новине штампају на простом народном језику, али то није било лако остварити због противљења Српске православне цркве, тако да је језик првих српских новина био „славено-сербски“, а штампане су на црквеној ћирилици.
За настанак и излажење првих српских новина велика заслуга припада грчко-цинацарској колонији у Бечу, по вери, односно православљу блиских Србима, али и српским трговцима из Беча, како је то и назначено у тексту уводнику првог броја новина под насловом „Предисловија“.
Новине су биле намењене славено-сербскому високо благородному клеру и народу, штампане су углавном на четири стране, некада и на шест или осам, двостубачно у штампарији бечког књижара Јосифа Лоренца фон Курцбека, који је од аустријског двора имао двадесетогодишњи монопол на штампање ћириличних књига.
Прве српске новине излазиле су непуне две године, до 28. децембра 1792. године. Лист је, како то оцењују аналитичари и историчари новинарства, у погледу актуелности и тема, са становишта ширег друштвеног значаја у границама својих могућности, верно одсликавао догађаје и појаве свога времена.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ