Стари календар или стари српски календар или српски народни календар представља скуп мање-више неписаних правила којих се српски народ вековима придржавао, паралелно са црквеним правилима, али се од њих и доста разликује: по именима празника, којима је дао своја специфична обележја, месеце назвао старословенским именима или именима празника старословенске митологије и дао им своја тумачења и начине израчунавања.
Стари календар је био званични календар средњовековних српских држава од 1219. године када га је у црквени кодекс унео Свети Сава, па све до 19. века. По њему су писане повеље, закони, одлуке или облигације.
Година се делила на лето и зиму. Лето је почињало на Ђурђевдан, 6. маја, а зима на Митровдан, 8. новембра.
Посебно значајно је и Преображење, 19. августа, када се по старом веровању „мењају гора и вода”.
Стари календар броји године од 5508. п. н. е., вероватно од открића метала.
Један од познатијих примера употреба тог рачунања времена налази се на Смедеревској тврђави, на којој стоји да су Кула и Мали град, двор деспота Ђурђа Бранковића, били подигнути 6938. године од стварања света.
Гост телевизије Корени, који је говорио о старом календару у контексту многобројних историјских догађаја и дешавања уопште, био је професор Жељко Војиновић.
Емисију можете погледати на нашој телевизији и на нашем јутјуб каналу.
https://youtu.be/9FvSkJM6cz4