Српска књижевна задруга је основана 1892. године као друштво које својим радом, а нарочито издавањем одабраних дела из области културног стваралаштва, доприноси ширењу опште просвећености и културе народа.
Формирана је као самостална организација којом управљају њени чланови.
До оснивања Српске књижевне задруге је дошло 29. априла 1892. године у згради Српске краљевске академије, која је тада била смештена у Бранковој улици бр. 15. За првог председника је изабран председник Државног савета академик Стојан Новаковић, за потпредседника песник и лекар Јован Јовановић Змај, за секретара академик и историчар Љубомир Јовановић, док су међу оснивачима били академик и филолог Љубомир Стојановић, академик и историчар Љубомир Ковачевић, ректор Велике школе академик Светислав Вуловић и лекар Милан Јовановић Батут. Тада је представљен и знак (амблем) Задруге, који је осмислио Јован Јовановић Змај.
Прва Скупштина СКЗ је одржана 22. маја 1893. године.
Задруга је основана са јасним и племенитим циљем: да шири писану реч међу српским народом, да подстиче образовање, чува и негује српски језик, књижевност и културно наслеђе у време када је српски народ још увек био раздељен и под туђинским утицајима.
Већ прва књига коју је Задруга објавила била је „Живот и прикљученија“ Доситеја Обрадовића – симболичан почетак који је повезао просветитељство 18. века са новим духом националног буђења. Током више од века и три деценије постојања, Српска књижевна задруга издала је стотине наслова – дела највећих српских писаца, песника, историчара и научника. Многе од тих књига постале су темељ образовања генерација и обликовале српски културни идентитет.
Коло представља најстарију живу библиотеку у српској књижевности. Сваке године, Задруга објави неколико књига у оквиру годишњег броја кола. У току и непосредно након Првог светског рата, тачније од 1914. до 1920. године, СКЗ није издала нити једну књигу. За време Другог светског рата, на инсистирање Комесарске управе су штампана два Кола са укупно 12 наслова, али су иста избрисана из Задругине библиографије све до 28. априла 2004. године, када их је Скупштина СКЗ поново уврстила у своју библиографију.
До 2023. године је изашло 114 Кола Српске књижевне задруге, која су укључила више од 700 књига.
У првом броју Кола које је изашло на јесен 1892. године у 5.000 комплета, објављене су књиге:
„Живот и прикљученија” Доситеј Обрадовић (прва књига)
„С мора и са сува” Милан Јовановић
„Даворје” Јован Стерија Поповић
„Бакоња фра Брне” Симо Матавуљ
„Драматски списи” Коста Трифковић
„Истинска служба” Игњат Николајевич Потапенко
„Историја српскога народа” Љубомир Ковачевић и Љубомир Јовановић
У другом броју Кола 1893. године, изашле су књиге:
„Живот и прикљученија” Доситеј Обрадовић (друга књига)
„Мемоари” Проте Матије Ненадовића
„Два идола” Богобоја Атанацковића
„Камено доба” Јована Жујовића
„Прве жртве” Андре Гавриловића
„Из природе” Јосифа Панчића
„С францускога Парнаса” (избор из француске поезије 19. века).
Актуелни председник је Мило Ломпар, који је 2022. године наследио преминулог Милована Данојлића.