Зграда старе поште у Београду (позната и као Пошта Београд 2) био је објекат на Савском тргу у Београду, поред зграде бивше Главне железничке станице. Зграда је изграђена 1929. године по пројекту архитекте Момира Коруновића и сматрана је за једну од најлепших грађевина у међуратном Београду и врхунско дело модерног српско-византијског стила.
Након тешких оштећења у савезничком бомбардовању 1944. године, зграда је 1947. реконструисана у духу социјалистичког реализма, потпуно изгубивши оригиналну раскошну фасаду. Остаци ове реконструисане зграде потпуно су срушени у јануару 2025. године како би се на истом месту изградила реплика оригиналне Коруновићеве зграде.
Зграда старе поште била је најзначајније дело архитекте Момира Коруновића и врхунски пример националног стила са елементима експресионизма и сецесије. Коруновић је на овом објекту напустио академску крутост и симетричност, стварајући јединствену и динамичну композицију.
Фасада је била изузетно богата и карактерисала ју је комбинација хоризонталних и вертикалних редова прозора, венаца, забата, окулуса и медаљона. Посебно су се истицали експресионистички пластични украси и рогљасти забати на крову, који су представљали лични печат архитекте. Иако је део стручне јавности тог времена критиковао Коруновићев “превише декоративан” приступ, зграда је убрзо постала један од симбола Београда.
Претходно се станична пошта налазила у мањој двоспратној згради у близини дворске чекаонице. Кроз њу је пролазио велики број пошиљака, нпр. у 1924. преко 65 милиона писама и 1,8 милиона пакета, због чега се посао морао обављати и у железничким магацинима и на самом перону, па је дуже времена постојала потреба за новом зградом.
Темељи палате, чија је градња раније почела, освећени су 24. октобра 1928. Најтежи део радова је било фундирање терена, јер се локација налазила на бившој “Бари Венецији”.
Зграда је изграђена 1929. године за потребе Поште Београд 2. Крајем 1930-их била је „највећа на Балкану” и у њој је радило око 700 службеника. Међутим, услови рада су били тешки, са мрачним просторијама и нефункционалним лифтовима.
Била је подељена на више одељака, укључујући доставни, експедицију пакета, збирну благајну, амбулантне поште и одељење за царињење пакета из иностранства. Током 1935. године, кроз пошту је прошло готово 415 милиона различитих пошиљака.
Зграда је тешко оштећена током савезничког бомбардовања Београда у Другом светском рату 1944. године. Након рата, у периоду Федеративне Народне Републике Југославије, зграда није обновљена у оригиналном облику. Уместо тога, 1947. године је реконструисана у духу социјалистичког реализма, који је фаворизовао нови комунистички режим. Са фасаде су уклоњени сви орнаменти и декоративни елементи, а зграда је добила једноставну, функционалистичку фасаду која је у потпуности сакрила Коруновићево дело.
Идеја о обнови оригиналне фасаде појављивала се више пута. Током 2018. и 2020. године, градски челници су најављивали да ће згради бити враћен изглед какав је имала пре рата. Децембра 2022. најављено је да ће зграда након обнове имати нову намену и да ће у њој бити смештени школа, вртић, позориште “Бошко Буха” и Дечији музеј.
Након што се Пошта Србије иселила из зграде у септембру 2023. године, коначно је потврђено да ће зграда бити потпуно срушена како би се изградила нова, верна реплика оригиналног Коруновићевог пројекта. Рушење је завршено у јануару 2025. године, након чега је започета припрема терена за изградњу реплике. Оригинални цртежи и скице нису у потпуности сачувани, али део пројеката фасаде јесте сачуван у архиви породице Коруновић.
Изградња нове зграде је у току.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ