У уторак, 9. јуна, у Multimedia Music Record Store -u одржана је промоција књиге Душка Антонића „Пионирке/пионири југословенског поп-рока – YU 100 најбоље ЕП плоче“, посвећене издањима која су обележила почетке југословенске поп и рок сцене. О књизи су, поред аутора, говорили и музички критичари Бранимир Локнер и Александар Жикић, који су учествовали у настајању свих Антонићевих досадашњих књига, као и Родољуб Стојановић, директор дискографске куће Multimedia Music.
Српски и југословенски рок новинар Душко Антонић већ је оставио значајан траг у домаћој музичкој публицистици као коаутор, са Данилом Штрпцем, књиге „YU 100: најбољи албуми југословенске рок и поп музике“ (1998), као и аутор њеног својеврсног наставка „Како (ни)је пропао рокенрол у Србији + 100 најбољих српских албума од распада СФРЈ“, објављеног 2021. године. Нова књига фокусирана је на ЕП издања, важан сегмент југословенске музичке историје који до сада није био систематски обрађен, те представља још један допринос документовању и вредновању домаће музичке баштине.
Говорећи о идеји за нову књигу, Антонић је истакао да се фокусирао на ЕП плоче јер су управо оне биле кључни носачи звука крајем педесетих, током шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века, а уједно представљају и једини период југословенске поп и рок музике којим се до сада није детаљније бавио. Разговор је започео ширим освртом на значај листа и рангирања у музици. Александар Жикић је том приликом истакао:
– Ако погледате листе, можете наслутити карактер особе која их је правила, јер се кроз музику и музички укус – кроз оно што сматрамо највреднијим – види наш карактер.
-
ФОТО – АНА АЏИЋ
У наставку дискусије посебно је наглашена универзалност музике и чињеница да квалитет превазилази жанровске границе. Говорници су указали на то да аутори и извођачи заступљени у књизи потврђују како нема потребе за поделама међу музичким правцима када су остварени на високом уметничком нивоу, што се види и кроз разноврсност жанрова присутних на већини листа.
Посебан тон промоцији дао је отворен разговор са публиком, која се присетила првих плоча, начина на који су се некада набављала издања и личних колекција насталих током младости. Та размена искустава додатно је потврдила Жикићеву тезу да су музички избори много више од пуког списка омиљених песама и извођача – они представљају својеврсно огледало времена, успомена и личног идентитета.
Званични део програма трајао је око два сата, након чега је уследило неформално дружење аутора, учесника програма и љубитеља музике, уз наставак разговора о плочама, листама и богатом наслеђу југословенске поп и рок сцене.
ТЕКСТ – ИЗ ПРВЕ РУКЕ
ФОТО – АНА АЏИЋ