Тог 4. јула 1926. године, пре тачно једног века, група ентузијаста основала је фудбалски клуб Чукарички. Догодило се то у кафани „Мајдан“ пре стотину година, а према оснивачком програму клуб је понео име „ЧСК – Чукарички спортски клуб“. Одређене су клупске боје, бело-црне, које екипа има и дан данас.
Први председник фудбалског клуба је био Милош Илић, резервни ваздухоповни капетан прве класе и први српски авијатичар. У почетку тим је тренирао и играо на теренима око Вилимана и на Макишу, као и у Преполачкој улици на Михајловцу. Временом, просторије су обезбеђене у Зрмањској улици, а терен испод „Соколане“.
Дрес Чукаричког су уочи Другог светског рата, као и у току самог рата, носили истакнути фудбалери као што су Благоје Моша Марјановић, Фрањо Јожа Гилер, Александар Петровић Пикавац, Ђорђе Јованић, Матија Перлић и други…
Пред почетак другог светског рата Чукарички, тада под именом „ЧСК Истра“ због фузије са тим клубом, био је све боље пласиран, пео се из ранга у ранг, а клуб је са клупе тада предводио и легендарни Благоје Моша Марјановић, који је уједно био и играч Чукаричког, али је ратни вихор прекинуо успон бело-црних.
По окончању рата Чукарички је играо у нижим ранговима југословенског фудбала, али је имао веома запажену улогу. У сезони 1954/55 Брђани су остварили тада историјски успех, пласирали су се у Српску лигу, али су се у овом рангу такмичења задржали само једну сезону. Уследиле су године у којима је клуб био у четвртом, па и петом рангу фудбала у великој Југославији, углавном као члан београдских лига.
Крајем 60-година прошлог века стасала је сјајна генерација момака углавном рођених на Бановом брду, која је бележила фантастичне успехе. Мимо свих очекивања, а са скромним материјалним средствима, Чукарички је ушао најпре у Српску лигу, а у сезони 1971/72 после успешно одиграних квалификација остварен је тада историјски пласман у Другу савезну лигу.
Ту генерацију предводио је са клупе легендарни Аца Павловић, а на терену Шиканић, Упчев, Ровић, Влајић, Смиљковић, Мацан и бројни други фудбалери чија су имена златним словима остала уписана у историју Чукаричког.
У Другој савезној лиги су се Брђани задржали све до сезоне 1976/77 кад су поново испали у Српску лигу. Одмах потом уследио је пад у Београдску зону, тада четврти ранг такмичења, али и експресан повратак у Српску лигу, у којо су тада као позајмљени играчи Црвене звезде наступали и Милко Ђуровски и Жарко Ђуровић.
До распада велике Југославије Чукарички је био константно члан Српске лиге, а нови успон клуба уследио је у СР Југославији, кад је клуб преузела фирма „Станком“. Уследио је најпре повратак у Другу лигу, потом Прву „Б“, па и Прву „А“ лигу. У сезонама 1996/97 и 1997/98 Чукарички је премијерно наступао у Европи, у такмичењу које се звало Интертото Куп.
Имали су Брђани неколико запажених резултата у наредним сезонама, почели су да „производе“ играче за младу репрезентацију, па и за „А“ селекцију Југославије, дрес са националним грбом носили су легендарни Предраг Пеца Брзаковић, Александар Јовић, Милан Дудић… Нешто касније остварени су и велики трансфери, истичу се они Горана Гавранчића и Милоша Нинковића, обојица су са Бановог брда отишла у кијевски Динамо.
Било је и сезона у којима је Чукарички испадао из елитног ранга, али се одмах и враћао у друштво најбољих, све до сезоне 2010/11, која је била једна од најлошијих у историји клуба. Тада већ без спонзора, готово без ичије помоћи, над Бановим брдом надвили су се црни облаци, клуб једва да је постојао. Али, преживео је Чукарички и те тешке тренутке, највише захваљујући фирми „АДОЦ“ и новом председнику клуба Драгану Галету Обрадовићу.
Са његовим доласком у Чукарички, чији је дрес својевремено и носио, уследила је златна ера Чукаричког. Ера која и даље траје, ера у којој је неколико пута освајано треће место у Супер лиги Србије, ера у којој је освојен и први велики трофеј, намењен победнику Купа Србије 2015. године, после победе у финалу против Партизана на стадиону „Црвене звезде“ од 1:0, голом Славољуба Срнића.
Чукарички је био и редовни учесник европских купова, играо је квалификације за Лигу Европе и Лигу конференције, а у сезони 2023/24 био је и члан групне фазе Лиге конференције, где је играо у конкуренцији сјајних тимова, италијанске Фиорентине, белгијског Генка и мађарског Ференцвароша.
Чукарички је, доласком Владимира Матијашевића у клуб, подигао лествицу на свим пољима. Почело је трансфером Никола Стојиљковића у португалску Брагу, а наредних сезона лествица је подизана све више и више.
Довољно је само поменути трансфере које су остварили Андрија Павловић, Ерхан Машовић, Петар Мићин, Слободан Тедић, Самуел Овусу, Вељко Бирманчевић, Димитрије Каменовић, Ђорђе Јовановић, Ђорђе Петровић, Никола Петковић, Марко Ракоњац, Урош Дрезгић, Новак Мићовић, Игор Миладиновић, Михајло Цветковић, Андреј Бачанин, Филип Матијашевић…
Брђани су формирали и Омладинску школу која је једна од најбољих у Србији, надалеко позната и на Старом континенту. Многи од поменутих играча стасали су управо у Академији клуба са Бановог брда, међу њима и актуелни репрезентативци Србије Ђорђе Петровић, голман енглеског Борнмута и Михајло Цветковић, нападач славног белгијског Андерлехта. Чукарички данас слави велики јубилеј, али се уједно и спрема за веома захтевну сезону, у којој ће бројним акцијама обележити век постојања. Централна прослава заказана је за 2. септембар.
ТЕКСТ И ФОТО – ФК ЧУКАРИЧКИ