Друга београдска гимназија, данас Филолошка гимназија, основана је указом Намесништва, у име малолетног кнеза Милана Обреновића, 11. августа 1870. године под називом Палилулска полугимназија. Први директор гимназије био је Димитрије А. Нешић (1826–1872).
Актом од 7. новембра 1875. одлучено је да се школа назове Друга нижа гимназија београдска (1875–1887)
Школске 1887/88 отворен је шести разред и решењем од 9. септембра 1887. добила је име Друга београдска гимназија (1887–1898). Године 1889, одржани су први „испити зрелости“ са ученицима који су завршили седми разред. Осми разред је уведен две године касније.
Године 1898, припојена су овој школи сва одељења укинуте Реалке (постојао је гимназијски и реални смер) и исте године је поново мењано име у Гимназија Вука Стефановића Караџића (1898–1905).
Име Друга београдска гимназија је враћено 1903, а наредни називи су државна Друга мушка реална гимназија (1930–1944) и Друга мушка гимназија (1944–1953).
Одлуком Народног одбора Београда, почетком школске 1953/54. године, Друга мушка гимназија постала је мешовита школа, што је подразумевало и промену назива школе. Од 28. октобра 1953. године школи је враћено име Друга београдска гимназија. Тачније, мешањем ђака Друге мушке и Прве женске београдске гимназије настале су две гимназије – Друга и Пета београдска гимназија. У даљој реорганизацији, већ 1954/55. школске године, гимназија је установљена као четворогодишња, „виша” гимназија ( од 4. до 8. разреда), а нижа четири разреда су припојена Основној школи Радоје Домановић у Цетињској улици. Као четворогодишња Друга београдска гимназија је почела рад школске 1956/57. године[4].
Решењем Народног одбора општине Стари град од 28. децембра 1959. гимназија добија име – Гимназија “Иво Лола Рибар” (1959–1961), па затим Друга београдска гимназија „Иво Лола Рибар” (1961–1978), Школа за образовање кадрова преводилачке струке „Друга београдска гимназија Иво Лола Рибар” (1977–1980), Школа за образовање кадрова преводилачке струке „Иво Лола Рибар” (1980–1988) и Филолошка гимназија од 1988. године.
Школа је заједно са именом мењала и локације на којима се налазила.
Палилулска полугимназија је почела са радом 1870. године у старој згради Трговачке академије, власништву породице Јање Ђорђевића, у данашњој Светогорској улици, коју је Министарство просвете узело под закуп. Већ следеће школске године ова школа се пресељава у Скопљанску улицу, у кућу Јована Ђорђевића, да би се убрзо вратила у Светогорску улицу, али сада у зграду Живојина Блазнавца.
Од 1897. године налазила се у Булевару краља Александра, а између Влајковићеве и плаца на коме се налази Скупштина, поред Панђелине зграде. Године 1910, пресељена је у веома лепу новоподигнуту зграду у Македонској улици, где је остала до 1941. године. Зграда је тада оштећена за време априлског бомбардовања, а школа пресељена у зграду Реалке у Узун Мирковој.
После Другог светског рата школа је пола године радила у просторијама Прве женске гимназије код Ташмајдана, а затим у Трећој мушкој у Његошевој.
Зграда у Македонској је делимично обновљена и гимназија се вратила у своју кућу септембра 1947. године, али је срушена 1961. године и на њеном месту је подигнут солитер „Политике“. То је поново довело до серије сеоба гимназије.
Једно време се налазила у згради Пете београдске гимназије на Ташмајдану (1961—1964), потом у згради средње електротехничке школе „Никола Тесла“ у улици народног фронта (1964—1965), да би се на крају преселила у зграду Основне школе „Борис Кидрич” у Каменичкој 2, на Зеленом венцу.
Од 1977. године, постаје средња школа у којој су се образовали кадрови друштвеног усмерења преводилачке и музејско-архивске струке.
Осамдесетих година имала је два назива: Школа за образовање кадрова преводилачке струке „Иво Лола Рибар” и Језичка школа „Друга београдска гимназија Иво Лола Рибар”.
Године 1988. Просветни Савет СР Србије и ГСИЗ усмереног образовања Београда одлучују да оснују Филолошку гимназију. Друга београдска гимназија је одабрана као експериментална школа. Експеримент је требало да траје осам година, међутим, 1991. школа добија назив Филолошка гимназија, када је и број језика са уобичајена четири (енглески, немачки, француски, руски) проширен додавањем класичних језика, шпанског, италијанског, кинеског, норвешког, јапанског.
Ова школа је, од стране Владе републике Србије, 10. маја 2007. проглашена за школу од посебног националног значаја, поред Математичке, Прве крагујевачке гимназије и Гимназије у Карловцима.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ