Командант Друге српске армије, генерал Степановић је образовао Церску ударну групу од Моравске дивизије првог позива и Комбиноване дивизије са циљем напада у долини Јадра. Степановић је схватио важност планине Цер и самоиницијативно је одлучио да заузме њене доминантне коте Тројан и Косанин град. Степановић је цео ток битке посматрао из села Драгиње, на ком се и данас налази клупа са које је командовао битком.
Око 3.00 часа ујутро 15. августа 1914. године, кренула је Комбинована дивизија првог позива из села Бањана код Уба. Усиљени марш је био: Бањани—Вукона—Свилеува—Велики Бошњак (сада Драгиње)—Каона—Михаилов гроб (кота 255)—Криваја—Цер. Око 23.00 часа, 15. августа, делови српске Комбиноване дивизије првог позива су наишле на извидницу аустроугарске војске на падинама Цера, код села Текериша и тако је започела битка.
„У 18 часова започео је пљусак праћен грмљавином. Уморну војску осветљавају муње. Од 3:00 часа ујутру војници су превалили 40 километара. Пљусак не престаје, војници се клизају и падају. Опанци су им пуни воде. Података о непријатељу још није било, иако су мештани нашим војницима говорили да је непријатељ уз пут запосео сва села на северној страни Цера. Мислило се да сељаци претерују. У 21:30 часова киша је престала, изашао је месец и назирао се Цер. Око поноћи претходнице српске војске избијају на пут Шабац-Текериш. Непријатељ отвара митраљеску ватру на коју нико не одговара. Војници се заклонише уз усеке поред пута. Ни страже 21. ландвер дивизије ни претходне Комбиноване дивизије не одговорише на ово пушкарање. Убрзо су се вратиле српске извиднице и јавиле да су на положају свуда побацане празне конзерве са храном (српска војска тада није поседовала конзерве). Једна извидница је јавила да је 500—600 корака од њих логор непријатеља, а друга да је десно од њих на путу Шабац-Текериш велики непријатељски логор, а да се доле код Дејановачког потока види ватра и чује ларма. Један коморџија по надимку чика Мита јавио је да је забасао у аустријски логор, где су сви спавали, да је пробудио једног војника и по говору схватио да је Аустријанац и да га је оставио да спава. Један војник је такође потврдио да су Аустријанци близу. Када је српска војска кренула са Парлога настаде ураганска пушчана ватра.”
Делови Другог прекобројног пука су се увукли између непријатељске предстраже и главнине. Српски војници продиру у непријатељске редове и отпочиње борба прса у прса и рвање по мраку. Војници се клизају, ипак износе топове на рукама на Парлог. Трубе за обе стране позивају на јуриш. На Малим Лисинама непријатељ даје страшан отпор. Српски војници долазе до самих митраљеза који их косе. Трубе више не свирају јуриш. Чује се наређење: “Стој, прекини паљбу.’’ Чете су се потпуно измешале и постоји опасност да војници туку своје. 2., 1. и 6. пук Комбиноване дивизије нападају Тројанову вратницу. Око 3:00 часа 1. пук Комбиноване дивизије заузео је Дивич, а током борби погинуо је аустријски командант 28. прашког пука Фридл. Са пушком у руци борио се и командант 21. ландвер дивизије Пшиборски. Аустроугарске позиције су биле слабо брањене и њени војници су одбијени са планине. До поноћи, оштри судари и борбе између леве аустроугарске колоне 21. аустроугарске дивизије и Срба су се водили у мраку. До јутра 16. августа Срби су заузели венац Дивача и отерали Аустроугаре из Бориног села. Аустроугарске трупе су имале доста губитака и повукле су се у нереду. Како је дан одмицао, Срби су онемогућили 21. пешадијској дивизији да се повеже са 2. армијом у Шапцу, тако што су је отерали са падина Цера.
„Предњи батаљон је током ноћи стигао до Тројанског врха, а када смо стигли до Парлога пљусак је почео, којег је пратила вулканска грмљавина и заслепљујуће севање. Вода нас је квасила са све стране… Одједном други војник, без даха и узбуђено узвикнуо: Господине мајоре, Швабе!
Тако су судари између наше Комбиноване дивизије и непријатељеве 21. Ландвер дивизије започели, а са њима и битка на планини Цер — Капетан Јеша Топаловић, из српске војске, сећајући се како се његова дивизија сударила са аустроугарским снагама на падинама планине Цер.
На косу изнад села Текериш, избио је командант батаљона, одмах истог дана 16. августа око 13 часова. На неких 700 метара даље на ливади, постројавала се аустријска пешадија, јединице 57. бригаде, у смакнутим поредцима. Иза њих била је аустријска атиљерија, а нешто даље комора. Командант комбиноване дивизије нареди војницима да заузму прикирвене положаје, а да на Аустријанце отворе ватру на уговорен знак. Када је после неких 30 минута аустријска пешадија сложила пушке у купе, командант је дао знак да се отвори ватра. Аустријанци су се нашли у чуду, неки су потрчали да зграбе оружија, други су се дали у бегство. Аустријској артиљерији је требало времена да се снађе, међутим било је прекасно. Око хиљаду аустријских војника избачено је из строја, 300 убијено, а око 700 рањено. Срби су имали мале губитке, око 10 мртвих и 25 рањених. Срби су покушали да поврате Шабац, али нису имали успеха. Комбинована дивизија првог позива је напала Тројан и Парлог, пре него што се упутила у Косанин град. На другом месту, Аустроугари су успели да одбију Трећу српску армију, терајући је да изманеврише једну од својих дивизија (Моравска дивизија другог позива) како би заштитила прилаз Ваљеву, коме је претила 42. домобранска дивизија.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ