Александра Карађорђевића, сина вође Првог српског устанка Карађорђа, Народна скупштина одржана на Врачару прогласила је за кнеза Србије, пошто су уставобранитељи протерали Михаила Обреновића.
У време његове владавине донет је Грађански законик 1844. године, и реформисано судство, а Србији су 1856. на Париском конгресу дате гаранције великих сила. Кнез Александар довео је у тадашњу Србију више школованих Срба из Аустрије, већином из Војводине.
Период владавине кнеза Александра Карађорђевића (1842-1858) познат је као период владе уставобранитеља, јер су праву власт имали чланови Државног савета, који су заправо чинили једно олигархијско тело. Назив уставобранитељи потиче од њиховог залагања за строго поштовање Турског устава. Овај период представљао је период развоја Србије, јер су уставобранитељи своја широка овлашћења користили за доношење бројних закона, изградњу првих индустријских постројења и установљавање институција од значаја за младу државу. Србија добија бирократски апарат, а започиње се и политика слања младих и перспективних студената на чувене иностране универзитете.
Период уставобранитеља окончан је сукобом између кнеза и Савета. Због супротстављања Савету и делимичног везивања за Аустрију, једна струја уставобранитеља збациће га 1858. на Светоандрејској скупштини, када ће на престо бити враћен кнез Милош Обреновић, што је неочекивано резултовало његовом краткотрајном другом владавином. После његове смрти, 1860. године на престо по други пут долази кнез Михаило.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ