ПОДВИЗИ И ПОДВИЖНИЦИ – Први телефон у Србији

Први телефонски разговор код нас вођен је у Београду 15. марта 1883. године, свега седам година после увођења телефона у свету.

Први разговор премостио је свега 300 метара. Веза је успостављена између Геодетског одељења Министарства војног и Војне инжењерске касарне на Палилули, која је тада била предграђе Београда

Први разговор обавили су војни министар Теша Николић и инжењерски капетан Коста Радисављевић. Краљ Милан одмах је дао налог да се у државни буџет за наредну годину унесу средства за инсталацију телефонских станица у Београду за потребе двора и војске.

Заслуге за први разговор припадају Панти Михајловићу, ТТ механичару рођеном у Богатићу. Након што је у Шапцу завршио три разреда гимназије, Михајловић је отишао у Беч и ту завршио Електротехничку школу. Одатле је  отишао у Берлин и запослио се у фирми Сименс Халске. Као признати стручњак 1873. године премештен је у Њујорк где је радио као шеф у истој фирми. У Србију се вратио 1877. године.

Године 1882. добио је концесију за подизање телефонских станица у Београду. Наредне године, поред поменуте телефонске линије, у Београд уводи још две, између зграда Лицеја и Пожарне ватрогасне чете и између Народне скупштине и Полицијске станице.

Увођење телефонске везе у Србији ишло је споро. На телеграфским линијама средином јануара 1886. године успостављена је прва међународна телефонска линија између Београда и Ниша. Први телефонски разговор између ова два града водили су Краљ Милан и Милутин Гарашанин.

Прво правило о телефону донето је 1890. године, када је одобрено да се за приватне потребе могу подићи телефонске линије “са штацијама”. Прва телефонска централа у Београду са 50 бројева монтирана је тек 1898. године на првом спрату Коларчове куће. Јавни телефонски саобраћај у Београду почео је 1899. године са 28 претплатника.