Музика и народни инструменти су одувек имали значајно место у српској традицији. О настанку у врстама и начинима израде народних инструмената можете више да сазнате обичном посетом Етнографском музеју у Београду, који је и основан 1901. године ради чувања и проучавања српске народне баштине…
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Етнографски музеј је основан по идеји Стојана Новаковића, која датира од 1876. године.
У времену од преко сто година, овај музеј успео да сакупи око 52.000 предмета народне културе, а са свим осталим материјалом, фотографским материјалом, цртежима и слично, тај број се пење на око 160.000 музеолошких јединица.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Народни музички инструменти представљају једну од збирки Етнографског музеја.
Прво смо их изложили по Етнографским областима, о који се налази. Етнографски музеј је практично музеј јужних словена или јужнословенског простора, судећи по предметима који су сакупљани деценијама са тог простора. Делом је то и српски етнички простор.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Треба истаћи као својеврсну занимљивост да је за време Првог светског рата музеј био смештен на углу Бирчанинове и кнеза Милоша, и то је био смештен као природнњачки и етнографски музеј. У згради су за време окупације боравили војници, па је тај простор доста страдао…
Када је реч о инструментима и њиховој историји и како су се развијали на поменутом подручју, ту се данас разликују свирале, двојнице, гајде, окарине, итд. Има и необичних инструмената, који су израђени, на пример, орлових костију…
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Свирале су обично настајале од шупље цеви, на којој су пробушене рупице, и – ето инструмента на коме може да се свира! То су најчешће биле свирале од гране.
Али занимљиво је и то да су фруле или свирале, прављене од маслине, и музеј поседује један примерак из 1916. године…
Свирале, као појава, имају своју дуговечност, и у историјском смислу.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Откад је људског рода, свирала постоји, таква, једноставна! И она је најчешће тако и прављена, једноставно.
У почетку свој историјског трајања, свирале су сужиле за обреде, и њима су се производили разни звуци, гребање, шумови и слично. Касније, настала је одређена класа људи који умеју да свирају, који су развијали способност да производе занимљиве звуке, дакле, да свирају. И у том смислу, свирале постају глобална појава.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Код нас су најчешће заступљени пастирски инструменти. Пастири су их правили како би прекратили време док чувају стада на испаши. Или су их израђивали у часовима доколице. Онај ко је био мало вештији, свирао је на таквим инструментима и, временом је постао и свирач. А они мање вешти, били су слушаоци, публика…
Детаљније о свирали и о томе шта све чува од инструмената а који представљају сведоке наше народне традиције, погледајте на нашем YouTube каналу! –
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ