Матија Бећковић – 100 мојих портрета: СТЕВАН РАИЧКОВИЋ
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Дуго се накањујем па и озбиљно решавам да нешто научим. Нема смисла да ништа не знам и немам појма ни о чему. То већ почиње да ми смета и боде очи другима. Свако о нечему нешто зна, а једино ја штрчим. Као неко ко ништа не зна.
Нисам намерао да научим Бог зна шта, већ оно најосновније, што би поштен човек морао знати, а да га није срамота што то зна.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Било шта што бих веровао да је тако и то могу да тврдим и на питање да ли сам сигуран да смем и да поновим.
Рецимо, стране света. Волео бих да ми неко објасни колико их има и како се одређују.
Један ми је годинама објашњавао оно о маховини и гробовима.
Али, још док сам га слушао, било ме срамота да то памтим. Уосталом, где да нађем маховину?
И срозао се толико да разликујем људске гробове и куд су којег мртваца окренуте ноге, а куд глава.
Време лети, а ја немам ништа у убогом дому ума свог.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Био сам се понадао да ћу сам бирати шта да знам, да ми то нико не прописује и да од толиких знања изаберем своје, вредно памћења, а да пуним главу као шпајз туђим, сувишним знањима.
То не бих био ја, ни мој живот.