Матија Бећковић – 100 мојих портрета: НИКОЛА ТЕСЛА https://youtu.be/nfYN6DeNicQ Никола Тесла. Уз себе се је винуо небу под облаке и није могао да се заустави, нити је имао где да пристане. Све жеднији висина које су му давале снагу, одлазио је из свог времена у безвремље и свемирје. Подстанар свемира с мозгом у пламену све је више бринуо за своје земаљско порекло и ниоткуд одаслао поруку: „Не заборавите ме у мом народу.“
Матија Бећковић – Мојих 100 портрета: ВАСКО ПОПА https://youtu.be/yDVT2JR4KIg У Хиландару питам за Арсенија, монаха у сурој ризи, кога памтим још од првог доласка. Кажу да је узео завет молчања и да већ поодавно никога не виђа и ни с ким не разговара. “Кад је његов народ највише говорио, а најмање знао шта прича, обрекао се да ћути. Али можда ће тебе примити, само морамо да га питам.” Ускоро у великој молчалници, после немог загрљаља и подужег ћутања, Арсеније…
Матија Бећковић – Мојих 100 портрета: ЉУБА ПОПОВИЋ https://youtu.be/6b6qyBs8rnE Бели монах обучен у црно. Атеље му је испосница, анвон – штафелај, бело платно – икона, сликање – молитва. Бдео је пред штафелајем дуже него један монах пред иконостасом. Сликајући једну једину слику, престајео је свој живот. Њој се исповедао и молио да му открије оно што је веровао да само она зна. Кад су га издала колена, ни пред смрт није дао да му обрију браду и промене ризу….
Матија Бећковић – Мојих 100 портрета: ИВО АНДРИЋ https://youtu.be/kE8uJrRxGKE Иво Андрић, већ је био у поодмаклим годинама, кад су га посетила два агента, носећи поруку да је крајње време да се упише у комунистичку партију. „Ја сам се чудио да се тога нисте и раније сетили“, рекао је потписујући приступницу. Редовно је плаћао чланарину, није изостао ни са једног састанка, али никад није изговорио ни једну реч. А зато су га и звали. У заоставштини Иве Андрића остале су…
Матија Бећковић – Мојих 100 портрета: ДОБРИЦА ЋОСИЋ https://youtu.be/IwjSL41GwoE У последње дане свог живота, гласом са онога света, позвао ме да дођем код њега. Мислио сам, зове да се опростим. И одем у заказано време да чујем његову последњу реч. Уместо у постељи, чекао ме на ногама У кући су горела сва светла, сто припремљен за вечеру. Кад за трен остадосмо насамо, он се нагну и шапну: „Запамти! Кад изгубиш мушкост, ниси више ни човек, ни писац, ни Србин….
Матија Бећковић – 100 мојих портрета: АНТОНИЈЕ ИСАКОВИЋ https://youtu.be/dglEq0PiFgM Антоније Исаковић се жали како свуда тражи моју књигу „Ћераћемо се још“, а нигде не може да је нађе. Донео сам му је с посветом, „томе и томе, ћераћемо се још с вером у Бога, Краља и отаџбину“. Пре него што сам му је дао, показао сам колегама уочи састанка књижевног одељења САНУ, шта сам му написао, да гледамо како ће да реагује. Као добијене карте, он је књигу загледао,…
Матија Бећковић – 100 мојих портрета: СТЕВАН РАИЧКОВИЋ https://youtu.be/6JHhjM2ctXQ Дуго се накањујем па и озбиљно решавам да нешто научим. Нема смисла да ништа не знам и немам појма ни о чему. То већ почиње да ми смета и боде очи другима. Свако о нечему нешто зна, а једино ја штрчим. Као неко ко ништа не зна. Нисам намерао да научим Бог зна шта, већ оно најосновније, што би поштен човек морао знати, а да га није срамота што то…
Матија Бећковић – 100 мојих портрета: МИХАИЛО ЛАЛИЋ https://youtu.be/QUEda01iQTA У претрпаном колашинском затвору, пео сам се на таван да, кроз избијен чвор, гледам шта се напољу збива. Био је твушан кишни дан, кад се озгор, од Сињајевине, кроз прамење таме, магле и облаке, изненада проби зрак сунца, и паде право на једног од тројице што су стајали на тргу и нешто разговарали. „Оно је Вук Бећковић“, каза мој сапутник. „И то је једини пут кад сам видео твога оца“,…
Матија Бећковић – 100 мојих портрета: ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ https://youtu.be/bu0A2l2qSPg Десанка Максимовић. Мртва ћути, чува највећу тајну. Око ње чупају косе. Она стисла вилице, зна више од свих, а неће ништа да каже. Велићају је, подмићују, не би ли се смиловала да ода – има ли смрт краја. На то као да се насмине, није се мртвом лако насмејати. Гледам на своје очи и мислим… Џабе запомажете, она оде. Хтели бисте на готово, нема од тога ништа. Мучите се, нагађајте. После…
КОРЕНИ ДУШЕ Матија Бећковић – Мојих 100 портрета: МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ https://youtu.be/gqLJ7jFABno Посвећење храма Христовог васкрсења у Пребиловцима гледао је на телевизији из болесничке постеље. Смењивали су се говорници фотографије пребиловачких мученика, међу којима и четрдесет Екмечића. Изненада, последњом снагом, придигао се с кревета и кликнуо: „Ено мога тате!“ И, за који трен, кренуо ка оцу.