Матија Бећковић – 100 мојих портрета: АНТОНИЈЕ ИСАКОВИЋ
Антоније Исаковић се жали како свуда тражи моју књигу „Ћераћемо се још“, а нигде не може да је нађе.
Донео сам му је с посветом, „томе и томе, ћераћемо се још с вером у Бога, Краља и отаџбину“.
Пре него што сам му је дао, показао сам колегама уочи састанка књижевног одељења САНУ, шта сам му написао, да гледамо како ће да реагује.
Као добијене карте, он је књигу загледао, превртао и окретао, густирао натенане. Најпре је заврнуо врх прве стране мало завирио, па склопио, држећи је на дохват руке. И најзад узео и отворио.
А кад је прочитао посвету, одгурнуо је од себе. После састанка ми је пришао, захвалио на књизи и додао:
„Али, посвета је сачувај Боже! Ја те свуда браним да то није то, а ти га, брате, загрди.“
Упитао сам га да ли му икад какав хумор пада на памет. Он се укопао и скоро заруменео, и долазећи себи, рекао благо и помирљиво:
„То ми је увек била велика мана.“
ФОТО -АРХИВА КОРЕНИ