Матија Бећковић – 100 мојих портрета: НИКОЛА ТЕСЛА
Никола Тесла.
Уз себе се је винуо небу под облаке и није могао да се заустави, нити је имао где да пристане.
Све жеднији висина које су му давале снагу, одлазио је из свог времена у безвремље и свемирје. Подстанар свемира с мозгом у пламену све је више бринуо за своје земаљско порекло и ниоткуд одаслао поруку:
„Не заборавите ме у мом народу.“