Добра супруга, пожртвована мајка, вредна домаћица и достојанствена краљица која је за свакога имала благу реч – да, говоримо о вољеној и поштованој Марији Карађорђевић.
Рођена је као треће дете румунског краља Фердинанда. Била је имењакиња са својом мајком, али је убрзо добила надимак Мињон. Неки кажу да је то због тога што је била “слатка као мињон”. Други кажу да је надимак добила по називу опере коју је њена мајка гледала непосредно пре него што ју је родила.
Школовала се по најпрестижнијим школама, а осим румунског говорила је течно енглески, немачки и француски језик. Ускоро је проговорила и српски језик, пошто се удала за југословенског краља Александра Карађорђевића. Брачни пар је убрзо постао узор за све европске краљевске парове, због складног и повученог живота и тројице синова – Петра, Томислава и Андреја.
Краљици Марији није требало много да својом елеганцијом и префињеношћу купи срца дама Београда. Ипак, њу су волеле и обичне жене, грађанке подједнако као и сељанке, а она им је враћала отварајући школе, болнице, обданишта и поклањајући новац добротворним удружењима. Била је активна у добротворној организацији Коло српских сестара, а сиромашним ђацима је помагала да наставе школовање.
Срећа краљице Марије није дуго трајала.
Октобра 1934. године у атентату у Марсеју убијен је краљ Александар, а она је постала са 34 године удовица са три сина.
Црнину је носила две године и потпуно се окренула образовању својих синова и добротворном раду. У годинама које су уследиле она је преузела бригу о Друштву Црвеног крста, потписала Повељу о правима детета и даровала на десетине хуманитарних организација. Краљица Марија је личним средствима помогла зидање Дечје клинике у Тиршовој улици и Института за онкологију.
Потом је уследио почетак Другог светског рата и 1941. године и одлазак из Југославије. У ратним годинама, за краљицу Марију чуло је мало људи у окупираној земљи. А она је неуморно радила за њих – преко Комитета Црвеног крста, до краја 1943. године заробљеницима у логорима широм зараћене Европе упућено је око 7,5 милиона килограма пошиљки, од чега око 5,5 милиона килограма хране. Како окупатор не би сазнао ко заправо шаље пакете, краљица их је потисивала као Марија К. Ђорђевић.
Живот краљице Марије се до тог тренутка већ из корена променио. Живела је са синовима Томиславом и Андрејем у малој сеоској кући на имању “Стари млин” крај Лондона. Када је постало извесно да се никада неће вратити у Југославију, када им је нова власт одузела све привилегије и имања, породица се повукла на имање у Кенту. Синови су јој се бавили пољопривредом, она је обављала кућне послове, у слободном времену сликала и вајала и славила породичну крсну славу, поштовала све православне празнике, посебно Божић и Ускрс.
Пред крај живота остала је без средстава и била је принуђена да продаје накит. Њен последњи службени снимак, урађен је да би се јавности приказала њена изузетно вредна дијадема, која је понуђена на продају.
Краљица Марија умрла је у 61. години. Опело јој је по православним обичајима служено у храму Светог Саве у Лондону, који је она подигла. Сахрањена је у Виндзору, близу гроба енглеске краљице Викторије, своје прабабе.
Њени остаци данас почивају на Опленцу, у породичној цркви династије Карађорђевић.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ