Институт је основан 1948. године, основала га је влада Србије и први управник, односно директор, био је наш чувени професор Јован Туцаков. Нема куће у Србији која не зна за професора Туцакова, који је био врло активан у научној заједници, са својим научним истраживањима, радовима и постигнућима, а био је веома познат у народу, јер је обилазио простор бивше Југославије и мапирао терен лековитог биља. Наука и природа у служби здравља.
Постоје разне теорије у садашње време да су наука и природа потпуно раздвојене, да се баве различитим стварима, да смо се захваљујући науци удаљили од природе. Но, мисијом Института Јосиф Панчић доказује се сасвим супротно – наука и природа могу да иду заједно, да су на истој страни и задатку.
Управо овакав научни приступ у односу према лековитим својствима природе чини да је Институт Јосиф Панчић јединствен у нашем региону, како по организационој структури, тако и и по асортиману. У Институту ради 30 доктора наука, који се активно баве проучавањем лековитог биља. У оквиру научног дела Института постоји и сектор развоја и трансфера технологије, па су производи припремљени на такав начин да се могу безбедно користити.
У нашем народу постоји традиција траварства и травара скоро 10.000 година! Доказ за то су археолошко налазиште у Винчи, Бело брдо, где су у грнчарији нашли остатке камилице, лана и многих других биљака.
Из данашњег угла посматрано, не смемо да бежимо од биљака, јер биљке су врло сличног генетског материјала као и људско тело.
Преко 70% генетског материјала биљака и човека је идентично. Биљке су наши преци. Прво су на земљи настале биљке, па онда људи. И језик биљака и језик човека је сличан. Када унесете биљку у ваше тело, ваше тело препознаје ту биљку, а она се прилагођава организму у који је унета, она је, дакле, адаптогена! Прилагођава се нашем телу и шаље поруку, ону која је потребна нашем организму.
Управо је Институт Јосиф Панчић тај који је обичај и традицију спојио са науком и дао препоруку како и које биљке користити, а чајне мешавине Институт извози и у Америку.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
– Наравно, када је реч о самој употреби биљака, постоји правило које каже да се могу користити биљке провереног изгледа уз проверене савете. Травари јесу наша традиција, наше богатство, али у данашње време морамо бити јако обазриви, јер биљке апсорбују загађења. И због те чињенице, у Институту Јосиф Панчић контролишу сваку серију на пестициде, бактерије, гљивице, тешке метале, док, с друге стране, већина произвођача и оних који нуде на тржишту лековито биље то не ради – истиче дипломирани фармацеут Душанка Лончаревић.
Ево, узмимо за пример раставић, која је врло драгоцена биљка.
Раставић је биљка самоникла, која расте око кукурузишта. И, пошто се кукуруз прска више пута разним пестицидима, тај раставић ће покупити све пестициде из кукурузишта. И, када купите тај производ на пијаци, он није проверен на пестициде и ви ћете себи нанети више штете, него користи. Али, ако купите раставић у апотеци Јосиф Панчић, у Београду, тај раставић је безбедан и сигуран за употребу.