Деспотску титулу на ове просторе са византијског двора преузео је цар Душан, наменивши је својим рођацима и најистакнутијим великашима.
Након Косовског боја њу су носили неки од највећих вођа српског народа, Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић, а многи не знају да је последњи српски деспот био Павле Бакић.
Павле Бакић је живео крајем 15. и почетком 16. века и имао је феудално добро око планине Венчац у Шумадији. Легенда каже да је овај српски великаш био изузетно поштован, чак и од Турака па је добио обавезу да од народа прикупља прописани харач.
Павле није био задовољан својим вазалним положајем код Турака, те је у децембру 1525. са своје петоро браће и неколико хиљада Срба прешао на угарску страну. Са својим четама учествовао је у бици на Мохачком пољу 1526, истакао се у чувеној бици и са осталима зауставио турски пробој ка срцу Европе. За заслуге и исказану храброст надвојвода Фердинанд I је и њему и његовој браћи потврдио велике поседе на подручју јужне и средње Словачке, да би онда стигло још веће признање.
Повељом од 20. септембра 1537. Фердинанд И, Свети римски император, је Павла Бакића именовао деспотом иако није био ни у каквој родбинској вези са претходним српским деспотима. Такође је позвао Србе да се окупе око Бакића као вође, јер је реч била о способном, заслужном и популарном старешини, достојном да предводи наш народ.
Нажалост, исте године 12. октобра 1537. у бици код Горјана у близини Осијека, у покушају да протера Турке, деспот Бакић је погинуо. Његову главу Турци су однели и поставили на бедеме Стамбола.
Павле је до своје смрти остао веран хабзбуршком надвојводи Фердинанду I, али своје порекло није заборавио. Предање каже да је говорио пет језика, али да се војводи увек обраћао искључиво на српском.
Ипак, легенда о вођи опстала је у његовој родној Шумадији, преносивши се са колена на колено све до данашњег времена.
Године 2006. археолози су подно планине Венчац код Аранђеловца открили зидине које су мештани назвали Дворине. Сматра се да су то остаци двора деспота Бакића из 16. века. Чланови удружења грађана “Павле Бакић” ту су подигли обелиск од буковичког гранита у част овог јунака из српске историје.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ