Првог фебруара 1748. године Нови Сад је добио статус слободног краљевског града указом аустријске царице Марије Терезије.
Град је тада назван Неопланта. Срби су га називали Нови Сад, што је буквални превод латинског Неопланта.
Град је настао као насеље из периода каменог доба у данашњем Петроварадину. Келти су на овом месту основали прву тврђаву. За време римске владавине подигнута је већа тврђава у 1. веку нове ере. У 5. веку су овај простор опустошили Хуни, а потом обновили Византинци. Град су контролисале различите силе, све док га није освојила Краљевина Угарска. Град се први пут помиње под именом Peturwarad или Petrovaradin документима из 1237. Град је био део Османског царства у 16. веку и Хабзбуршке монархије у 17. веку.
За време хабзбуршке владавине, људима православне вере било је забрањено да бораве у Петроварадину. Због тога је 1698. године основано ново насеље на левој обали Дунава. Првобитно име овог насеља је било Ratzen Stadt (српски: Рачки Град, односно „Српски град“). Данашње име Нови Сад (на латинском Neoplanta) место је званично добило 1748. године када је постало „слободни краљевски град“. Године 1780. Нови Сад је имао око 2.000 кућа, од чега 1.144 српских.
Већ почетком 19. века Нови Сад је био најзначајније градско средиште Срба уопште, а временом ће постати и велики културни центар српског народа.
Свој данашсњи значај град ће поступно задобити после ослобођења и присаједињења Војводине Србији 1918.
Од 1929. био је и средиште Дунавске Бановине.
У СФРЈ Нови Сад је добио статус града 1947. године, када је спроведена управна реформа на градове и срезове. Новом реформом из 1955. године извршено је укидање градова, чиме је целокупна територија НР Србије подељена на 42 велика среза, међу којима је био и Новосадски. Каснијим укидањем срезова створена је Општина Нови Сад, која је постојала све до 1992. године када је Нови Сад поново добио статус града.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ