Данас се обележавају Беле покладе, у српској народној традицији обичај и веровање које се практикује од давнина па све до данашњих дана.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Корени поклада су пагански и везани су за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Ипак, обичаје је временом преузела хришћанска црква и прилагодила их.
Према народним обичајима, покладе су празник који увек за ручак треба да окупи све чланове породице. Трпеза Белих поклада, треба да буде испуњена јелима која се спремају од јаја, сира и других млечних прерађевина.
Стари кажу да се на данашњи дан позивају и сиромашни суседи и пријатељи јер сви треба да се “омрсе” током заједничког обреда и сложно и у весељу уђу у пост који ће трајати до Ускрса.
Иако већина покладе везује за католичке народе и њихове прославе, реч је о обичају који је дубоко укорењен и у нашој традицији. Код Срба оне се обележавају пред почетак сваког великог поста, па су тако данас Беле покладе – задњи дан када се једе мрсна храна. Већ сутрадан, у понедељак почиње Ускршњи пост и верници ће се у наредних шест недеља уздржавати од хране, пића, али и лоших мисли и дела.
Покладе су време када млађи чланови породице треба да “воде главну реч” – данас се збијају шале, организују се игранке и сви се забављају.
У неким крајевима Србије и данас се задржао обичај маскирања током поклада – младићи и девојке под маскама и уз много граје иду од куће до куће и збијају разне пошалице на опште весеље укућана и свих присутних. Након тога, домаћин треба да их части јелом, пићем или неком другом ситницом.
Беле покладе су најсвечаније и најраспротрањеније покладе у току године. Добиле су назив по Белој недељи, а зову се још и Велике покладе и Завршне покладе. Познате су и као Проштене покладе – Проћке, јер се на овај дан опраштају свађе и увреде. Сматра се да у период великог поста треба ући без греха и нерашчишћених рачуна.
У неким српским селима Беле покладе су време када зетови обавезно морају да обиђу таста, ташту, кума, старојка и траже “проћку” тј. опроштај да могу часно да започну пост. Када уђу у кућу, они треба да поздраве таста и кажу: “Опрости дедо”, а таст да одговори: “Нека ти је просто синко”.
У сеоским крајевима покладни дан обавезно се завршава великом ватром на главном тргу или адекватној ливади, око које се окупљају сви, па уз шалу и добро расположење терају страх и заједно улазе у нови дан.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ