Михајло Михајлов био је српски књижевник, академик, публициста и најпознатији противник титоизма, због чега је укупно провео седам година у затвору. Једини је дисидент коме је одузето југословенско држављанство.
Рођен је у породици руских емиграната 1934 године. Његови родитељи су 1921. године са врангелском емиграцијом дошли у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Руски језик му је био матерњи, а он и сестре су у школи научили српски језик.
Завршио је гимназију у Сарајеву, дипломирао је на Загребачком свеучилишту (подружница Задар) на катедри за компаративну књижевност, 1959. године и завршио постдипломске студије 1961. године.
Први пут је ухапшен 1965. године после објављивања дела есеја „Лето московско” у београдском часопису „Дело”.
– Пре ‘Лета московског’ нисам размишљао о политици, апсолутно сам био изван те сфере. Каква побуна, нисам ја Влада-Револуција! Увек морам да подвлачим то да ја нисам побуњеник, психолошки нисам такав тип. У политику сам буквално натеран када ме је Тито напао и све што сам радио, била је сама моја одбрана. Неколико година пре тог инкриминисаног текста-путописа, писао сам и објављивао текстове о совјетској култури, који су добијали најпозитивније оцене. Вероватно због тога сам и послат у Москву, у лето 1964, у културној размени студената Загребачког свеучилишта и Московског државног универзитета.
– У августу сам се вратио с пута, текст почео да пишем у септембру и завршио га у октобру, управо кад је смењен Хрушчов. Тријумвират Брежњев, Косигин и Подгорни одмах је започео неку врсту рестаљинизације, после периода хрушчовског такозваног отопљавања. Репортажа је почела да излази у јануарском броју београдског часописа Дело, а после другог наставка, у фебруарском броју, совјетски амбасадор А. Пузанов уручио је званични протест Титу због клеветања СССР-а. Ничег субверзивног није било у тој репортажи ‘Лето московско’, мислим да је њима сметало то што сам више година у својим чланцима подржавао Хрушчовљеву либерализацију. То је њима боло очи. Чак, месец дана пре него што сам отишао у СССР, у загребачком часопису Форум, објављен је мој есеј о Солжењицину и никоме код нас није засметао – говорио је Михајлов.
Отварањем архива, сазнало се да је његово хапшење тражио лично Јосип Броз Тито, и то у разговору са официјелном делегацијом јавних тужилаца из целе земље – Зар ми, политичари, морамо увек да показујемо ко је нарушио закон?! Ето, рецимо, неки Михајло Михајлов клевеће братски СССР… То је нова форма ђиласизма, јесте ли ви учинили нешто против тога?!
Након тога, почео је да објављује текстове и у страној штампи, због чега је 1966. осуђен на три и по године затвора. Поново је осуђен 1974. због објављивања текстова у „Њујорк тајмсу” и „Њујорк ривју оф букс” и затворен до 1977. године.
Емигрирао је у Сједињене Америчке Државе 1978. године, где је између осталог радио као предавач и где је држављанство стекао 1985. године. Од 1985. до 1994. године, сарађивао је са Радио Слободном Европом.
У Београд се вратио 2001. где је живео до своје смрти 7. марта 2010. године.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ