Прву фудбалску лопту у Београд донео је у пролеће 1896. године Хуго Були, син трговца јеврејског порекла Едија Булија. Он је студирао у Немачкој, а у Берлину је играо за клуб „Германија“. Када је дипломирао вратио се у Србију са жељом да омладину заинтересује за ову у свету све популарнију игру у том периоду 19. века.
Були се учланио у гимнастичко друштво „СОКО“, а већ 12. маја 1896. оснива лоптачку секцију. Само пет дана касније организована је и прва „утакмица“ у нашем граду. На простору код Небојшине куле, подно Калемегдана, два тима лоптачке секције гимнастичког друштва „СОКО“ су по извесним правилима бацала лопту час у вис, час у даљ и само ногама.
Хуго Були и друштвени учитељ, Чех Густав Фејфар су руководили игром која се збила пред око педесетак гледалаца. Судили су сваки по полувреме. Међу „лоптачима“ су, између осталих, били: Андра Николић, Велизар Митровић, Радивоје Новаковић, Милорад Максимовић, Петар Мирковић, Драгомир Борисављевић… тако је, званично, тог 12. маја 1896. у 15 часова заскакутала прва фудбалска лопта у Београду и Србији. О том догађају известиле су и „Вечерње новости“ у броју од 23. маја те године. Уједно, био је то и први напис о фудбалу у нашем главном граду.
Три године касније, Хуго Були је дао иницијативу за оснивање „Првог српског друштва за игру лоптом“ које се издвајањем из „Сокола“ формирало на Оснивачкој скупштини одржаној 1. маја 1899. Ускоро је у „Хајд парку“ изграђено игралиште на коме је, три недеље касније, одиграна утакмица два тима новоформираног Друштва. Међутим, због потребе да се буде ближе граду, нешто касније, пронађена је нова локација (недалеко од места на коме се данас налазе просторије ФСБ). Ту је Хуго Були финансирао изградњу игралишта, ограђеног дрвеном тарабом које је отворено 13. јуна те 1899. Нажалост, неко је убрзо направио велику штету на њему, па је који месец касније сасвим престала активност разочараних чланова „Првог српског друштва за игру лоптом“.
Срећом, то није био крај фудбала у Београду. После покушаја велосипедиста (бициклиста) да обнове игру лоптом која је припадала омладини, а имала отпоре на све стране, оснива се и први фудбалски клуб у Београду и Србији. Наиме, једна група београдских студената који су се школовали у иностранству дошла је у пролеће 1903. године на распуст. После једног од тренинга, који су се одржавали на вежбалишту гимнастичког друштва „Соко“, потекла је иницијатива о оснивању фудбалског клуба. Тако је 23. априла 1903. рођен клуб „СОКО“ (данашњи „БАСК“). У непосредној близини железничке станице, на Бари Венецији, изграђено је игралиште. Међутим, честе поплаве током лета и несносни комарци, довели су до његовог напуштања у јесен исте године. У пролеће, следеће 1904. клуб је направио ново игралиште које се налазило у Кошутњаку код „Хајдучке чесме“. Ту је „Соко“ приредио прву јавну утакмицу. Она је одиграна на Ђурђевдан 23. априла 1904, а поводом стогодишњице Првог српског устанка. Актери су били играчи клуба подељени у два тима.