Српски академик Зоран Константиновић био је познати филолог и теоретичар књижевности.
Рођен је 1920. године у Београду. Када је основано “Друштво за неговање традиције Друге београдске гимназије” њен председник је постао проф. др Зоран Константиновић. За живота је настојао да се Филолошкој гимназији врати име Друге београдске гимназије.
Други светски рат, као официр Краљевине Југославије провео је у заробљеништву.
Радећи као наставник у Вишој војној академији после рата, Константиновић је упоредо студирао стране језике и књижевност и дипломирао је 1953, а докторирао три године доцније, да би затим прешао на Филозофски факултет. Његов научни рад обухвата три главне области: теорију књижевне компаратистике, методологију науке о књижевности и поетику немачког и европског експресионизма.
Прихватио је 1970. позив да у Инсбруку оснује прву катедру за компаративну књижевност у Аустрији којом је руководио до 1990.
Био је члан Комисије за литературу Аустријске академије наука, потпредседник међународне Асоцијације за упоредну књижевност, Европске академије наука и уметности у Салцбургу. Као гостујући професор предавао је на низу универзитета Европе, САД, Аустралије, Јапана.
За српску науку посебан значај имају његови радови посвећени везама српске и немачке књижевности и културе.
Објавио је преко 600 научних радова.
Зоран Константиновић преминуо је у Београду 22. маја 2007. године.