Вера Пешић била је српска шпијунка.
Родитељи су јој били Милан Пешић и Анђелија Радовић. Верина мајка Анђа затруднела је за време окупације са једним бугарским војником и она је рођена 1919. године. У Лесковцу је одрасла, завршила школу и удала се за полицијског писара. Била је чувена по својој лепоти и звали су је „Лесковачка лепотица”.
После развода од првог супруга она одлази у Београд где упознаје официра Обавештајног одељења Главног ђенералштаба Југословенске војске, мајора Славка Радовића, који је после успешно завршеног курса за обавештајце прима у службу.
Њен задатак био је да уђе у мрежу шпијуна британске, француске и немачке обавештајне службе које су плеле своје мреже у Београду.
Вера је пленила својом лепотом и играњем валцера тако да је посећивала најпрестижније забаве и хотеле где је упознавала своје шпијунске мете. Тако је упознала и немачког обавештајног официра у Београду, извесног Крауса, који је успео да је увуче у двоструку шпијунажу и преко ње оствари контакт са четничким војводом Костом Пећанцем. Када је рат већ био известан, Вера је ухапшена као немачки шпијун и смештена у затвор у Лебану, али се брзо извукла и вратила у Сијаринску Бању код мајке.
После окупације Југославије код куће је налази Краус, враћа у Београд и даје посао у тзв. Шестом одељењу полиције које је радило на сузбијању комуниста, али и праћењу рада страних мисија код четника. Њена задужења посебно су се односила на лесковачки и нишки округ који је добро познавала.
Године 1942. разоткрила је сарадњу четника са Савезницима, што је довело до тога да начелник округа у Пожаревцу Милан Калабић после мучења буде стрељан.
У Лесковцу се срела са Миливојем Перовићем, чланом штаба првог јужноморавског одреда, својим школским пријатељем, кога је покушала да наговори да пређе на страну четника. Партизани су покушавали да од ње дознају шта спремају четници и Немци. Лета 1943. године долази у Горњу Јабланицу да прикупи податке о деловању страних мисија на овом простору. Ту је у заседи, заједно са три СС војника Албанца хватају четници Владимира Јанковића, осуђују за сарадњу са комунистима и Гестапоом, али захваљујући својим везама (за њу се интересовао немачки заповедник Србије генерал Паул Бадер), успела је да избегне стрељачки вод.
Вера је остала међу четницима где се, користећи лепоту и вештину, приближила четничком команданту, мајору Радославу Ђурићу. Њено присуство код четника је изазвало незадовољство, тако да су спремили побуну. Мајор је сазнао за преврат, похапсио официре пучисте и осудио их на смрт. Међутим, на сам дан извршења дошли су изасланици из главног четничког штаба, који су опколили Сијаринску Бању и ухапсили мајора Ђурића. Вера је покушала да бежи са мајком, али је ухваћена и обе су стрељане 18. маја 1944. године. Вера је имала 25 година и последње што је тражила је да јој меци не нагрде лице.
Њен лик овековечен је у српском филму Вера из 2022. године и истоименој серији из 2023. године.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ