Милан Ђ. Милићевић био је српски књижевник, публициста, етнограф и академик.
Био је редовни члан Српског ученог друштва, члан Академије наука у Петрограду, Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, члан Српске краљевске академије у Београду, председник Српског археолошког друштва и један од оснивача Српске књижевне задруге.
Милан је рођен у Рипњу код Београда 1831. године. Милићевићи потичу из Старог Влаха, одакле су се доселили пре три века. Похађао је основну школу у родном селу, а школовање наставио у Београду.
После гимназије завршио је Богословију у Београду и затим радио као државни чиновник, прво као учитељ основне школе у Лешници, па у Тополи, судски практикант у Ваљеву, а затим је био премештен у Београд, где је службовао до краја живота и као писар.
Много је путовао по Србији, старој и новоослобођеним крајевима, уз српско-бугарску границу, по Црној Гори и Русији. Био је секретар српског Министарства просвете 1861-1874. године, када врши своја опсежна испитивања у народу. Пропутовао је готово целу Србију и као школски надзорник, и скупио грађу за своја дела.
Објавио је преко 100 књижевних наслова, различите тематике. Главно му је дело „Кнежевина Србија” из 1876. године. Јавља се 1867. године и као секретар Српског ученог друштва у Београду. Био је и један од чланова оснивача и члан прве Управе Српског археолошког друштва 1883. године. Био је и оснивач и члан Одбора Друштва Светог Саве 1886. године. Краће време уређивао је службене Српске новине, био је библиотекар Народне библиотеке и државни саветник. Уређивао је часопис „Школа“.
Био је један од секретара Скупштине 1864. и Скупштине 1867. у Београду.
Додељен му је Орден Таковског крста и Орден Светог Саве. По њему је названа основна школа у Београду.
Преминуо је у Београду 1908. године.
Одабрана дела – Путничка писма, Белешке кроз пут пет окружја по Србији, Из својих успомена, Живот Срба сељака, Славе у Срба, Из својих успомена, Задружна кућа на селу, Манастири у Србији, Педагогијске поуке, Како се учи књига, Школска хигијена, Школска дисциплина, Поглед на народно школовање у Србији, Морална жена, Зимње вечери, Село Злоселица и учитељ Миливоје, Јурмус и Фатима, Омер Челебија, Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, 1888, Кнез Милош у причама 1900. године.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ