Велики филмски и телевизијски редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић, рођен 1933. године у Шибенику преминуо је 10. јула у Београду, објавила је Југословенска кинотека на свом Инстаграм налогу.
Његова најпознатија остварења су филмови Лептирица и Свето место.
Део његовог рада припада црном таласу југословенске кинематографије.
Добио је Гран при Европе на фестивалу у Риму за најбољу ТВ серију Вук Караџић, која се и даље сматра најбољом икад снимљеном ТВ серијом у Југославији или на српком језику.
У свом опусу се бавио различитом тематиком — од ратних мотива па све до фантастике.
Филмографија
Празник (1967)
Поход (1968)
Хексаптих (1968)
Дарови моје рођаке Марије (1969)
Жарки (1970)
Чудо (1971)
Пуковниковица (1972)
Девичанска свирка (1973)
Штићеник (1973)
Лептирица (1973)
Заклетва (1974)
Марија (1976)
Београдска деца (1976)
Аранђелов удес (1976)
Човек који је појео вука (1981)
Живо месо (1981)
Карађорђева смрт (1983)
Свето место (1990)
Нападач (1993)
ТВ серије
Вук Караџић (1987—1988)
Последња аудијенција (2008)
Један од хобија му је била израда колажа. Био је дугогодишњи пријатељ са сликаром Мићом Поповићем.
Преминуо је у Београду, у 94. години, на дан комеморације свога сина Александра. Раније су му умрли ћерка Јелена и супруга Даница.
У сврху обележавања високог значаја у српској кинематографији, Југословенска кинотекаће у септембру организовати ретроспективу његових филмова.[5] Награде
Гран при на ТВ фестивалу у Кјанчану, за најбољу европску ТВ серију, за режију ТВ серије „Вук Караџић”, 1988.
Награда „Лептирица”, за допринос развоју поетске фантастике и хорора као жанра, Рибарска Бања 2010.
Изузетна Вукова награда, 2012.
Награда „Бела Лугоши”, за изузетан допринос хорор уметности, Палић 2016.
Награда „Стефан Првовенчани”, за изузетан допринос националној култури, 2018.
Награда „Теодор Павловић”, за животно дело, Ново Милошево, 2020.
Сретењски орден, Република Србија, 2020.
Награда „Златни печат” Југословенске кинотеке
Почасна „Статуета слободе”, СОФЕСТ, 2023.
Награда „Доситеј Обрадовић” за животно дело, 2024.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ