Коњско острво је много старији назив за Мало ратно острво. Ова Дунавска ада налази се између јужне обале Великог ратног острва и десне обале Дунава, у општини Нови Београд, на само 200 метара од ушћа Саве у Дунав.
Острво је настало вишевековним гомилањем песка, шљунка и муља које је Дунав са собом носио и на овом простору, због мале брзине и пада терена, таложио. Oво мање острво имало је стабилнију и чвршћу подлогу, било је приликом раста воде ређе плављено и као такво представљало је сигурније место од Великог ратног острва.
Управо ту, крије се тајна првобитног имена овог места!
Прича каже да су на овом месту они који су преко река у Београд долазили да тргују, остављали своје коње. Животиње би на острву могле да се одморе, нахране и напоје, а изнад свега, буду на сигурном. Према једној другој легенди, место су у исту сврху користили и ускоци, а нешто касније и београдски трговци и земљопоседници који нису имали услове да животиње држе на својим имањима у граду.
Што се тиче придева “ратни”, и Велико и Мало острво добили су га због свог стратешког положаја и чињенице да их је, и домаћа и непријатељска војска, користила у скоро свим борбама вођеним за и око српске престонице. Наводно, име је први пут поменуто још у време опсаде Београда Еугена Савојског, 1717. године.
Коњско тј. Мало ратно острво је било много веће пре Другог светског рата. Међутим, када је почела изградња Новог Београда, песак са њега је узиман како би се мочварно тло на месту данашњих блокова насуло и како би се створило стабилно замљиште, па се ада временом све више смањивала све док није постала тек спруд који вири изнад површине реке.
Данас, оно што је остало од острва је тек танак појас земље, дужине од око 300 метара и ширине од око 60 метара. Све је потпуно покривено вегетацијом и неприступачно за посетиоце.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ