ПОДВИЗИ И ПОДВИЖНИЦИ – ДРАГОЉУБ ДРАЖА МИХАЈЛОВИЋ

На данашњи дан, дакле 17. јула 1946. године стрељан је Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у Отаџбини, кoју је представљао четнички покрет.

Михаиловић је рођен у Ивањици 26. април 1893, а у народу је познат као Чича Дража. Био је српски и југословенски официр, армијски генерал и начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини, министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије у Другом светском рату.

Након Балканских ратова и Првог светског рата, Михаиловић је обављао бројне дужности широм нове државе, а једно време је служио у Краљевој гарди. Налазио се и у дипломатској служби, као војни аташе при посланству Краљевине Југославије у Софији и Прагу. Априлски рат 1941. године га је затекао на положају начелника Оперативног одељења Друге армије Југословенске војске. Одбио је да призна капитулацију и са мањом групом официра, подофицира и војника склонио се на Равну гору, где је основао Команду четничких одреда Југословенске војске, те почео са прикупљањем официра који су избегли заробљеништво, ради организације борбе против окупатора.

Крајем 1941. године, ушао је у сукоб са партизанским снагама, које је организовала Комунистичка партија Југославије. У покушају да избегне нападе немачких снага, имао је један састанак са представницима Вермахта у новембру 1941. године у селу Дивци, али су они захтевали искључиво безусловну предају. Уследила је велика немачка операција Михаиловић, почетком децембра исте године, која је требало да резултира његовим заробљавањем.

Услед закона по коме за једног убијеног немачког војника треба стрељати 100 Срба одустаје од акција које би узроковале цивилне жртве.

У јануару 1942. године, нови председник Министарског савета Краљевине Југославије Слободан Јовановић је именовао Михаиловића за министра војске, морнарице и ваздухопловства. На истој дужности је остао и у другој влади Слободана Јовановића, међувлади Милоша Трифуновића и влади Божидара Пурића, односно до јуна 1944. године. Током највећег дела рата, у Михаиловићевом штабу су се налазиле савезничке (америчке и британске) војне мисије. Генерал Михаиловић је са својим снагама организовао прихват преко 500 савезничких ваздухопловаца оборених изнад непријатељских линија 1944. године, те њихову евакуацију са импровизованих аеродрома у операцији Халијард.

Након Другог светског рата, нове југословенске комунистичке власти су га ухапсиле и осудиле на смрт за колаборацију и ратне злочине, да би 17. јула 1946. године био убијен на тајној локацији, наводно негде на Ади Циганлији. Не зна се где је сахрањен.

Виши суд у Београду је маја 2015. године, усвојио захтев за његову рехабилитацију и прогласио ништавном пресуду која је донесена 69 година раније.

Амерички председник Хари Труман му је 29. марта 1948. године, постхумно доделио Легију за заслуге првог степена, као признање за: „многи амерички авијатичари спасени и враћени безбедно”. У указу о додели одликовања, Труман је навео: „Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдевању, и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринели савезничкој војсци и били учесници у извојевању коначне савезничке победе.”

ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ