Марко Мартиновић (Пераст, 15. јул 1663 — 1716) био је српски поморац, математичар и песник из Бока которске.
Крстио га је барски надбискуп Андрија Змајевић, те се тиме да закључити да је Мартиновић био католичке вере. Уобичајено за то време, где су сви виђенији Срби, уколико су желели да ту живе и раде, морали да пређу у католичанство.
Мартиновић је отворио у Перасту једну од првих признатих поморских школа на свету.
Млетачки сенат му 1698. поверава поморску обуку 17 руских племића које је Петар Први Велики послао да се оспособе за поморске официре.
Чињеница да је Венецијански сенат одабрао Пераштанина Марка Мартиновића да са још неколико истакнутих помораца поучава племиће, које шаље руски цар Петар Велики у Венецију 1697. ради стицања знања из поморства, говори о угледу који је уживао у Венецији, поморској велесили тога времена.
Написао је расправу о градњи бродова и посветио је свом ученику, кнезу Дмитрију Галицину. Рукопис се налази у Санкт Петербургу.
Марко се бавио и писањем, па је у једној песми описао ослобађање Херцег-Новог 1687. од стране хришћанске флоте, у којој је било и 16 бродова из Пераста.
Према портрету капетана Марка Мартиновића, вајар Вања Радауш је урадио бисту, која је постављена испред цркве Св. Николе у Перасту, 1968, а Васко Липовац бронзане рељефе, 1985, који се налазе у Поморском музеју Црне Горе и Центру за културу у Котору.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ