Сењски рудник, најстарији активни рудник угља у Србији, ради од 1853. године и заузима посебно место у историји домаћег рударства.
У Србији се Дан рудара традиционално обележава 6. августа, у знак сећања на почетак штрајка у Сењском руднику 1903. године, који је након девет дана завршен повратком отпуштених радника на посао, скраћењем радног времена и унапређењем услова рада. Био је то велики успех, па је датум почетка штрајка касније прихваћен као Дан рудара у Србији, како је одлучено након Другог светског рата.
Претходно, рудари у Србији обележавали су као еснафски празник, славу, заштитника, Светог Прокопија. У Сењском руднику постоји црква посвећена Светом Прокопију.
Сењски Рудник, најстарији активни рудник мрког угља у Србији, двадесетак километара југоисточно од Деспотовца, активан је од 1853. иако се о озбиљнијим формама експлоатације руде може говорити тек од шездесетих година 19. века.
У најранијој фази називан је Александрово, по кнезу Александру, да би потом био преименован у Мајдан код Сења.
Водећи стручњак рудника у то време је био инжењер Василије Божић, сународник из Срема, ког је влада Кнежевине Србије позвала да пошто установи опште прилике, осмисли и организује експлоатацију руде.
Тада и деценијама потом главни корисник производње Сењског рудника била је Тополивница у Крагујевцу. Руда је транспортована воловским запрегама, да би се пошто је осамдесетих у Србији изграђена железничка мрежа, приступило градњи ускотрачне пруге до рудника, која је пуштена у рад 1892.
Сењски рудник који данас настањује око 500 становника, основну школу има од 1869. Локални лист Рударски гласник, почео је да излази 1903. Електрична енергија, за осветљење, уведена је 1908. Године 1891. тамошњи рудари основали су фонд Братска каса, с циљем помоћи по потреби, у који су сви издвајали 1 одсто зараде.
Познати штрајк из 1903. догодио се пошто је управа рудника одлучила да отпусти тројицу, по свему судећи познатих радничких активиста. После мучних преговора, девет дана касније, управа је прихватила да буду враћени на посао, да радно време буде скраћено, а рударима је надаље обезбеђиван и бесплатан олај за осветљење.
У рударству је у Србији запослено преко 20.000 особа, а рудари имају бенефицирани радни стаж.
Активних експлоатационих поља има више од 200, а за бар још стотинак постоји сагласност надлежних. Приближно 270 предузећа ради у области експлоатације минералних сировина, а двадесетак се бави геолошким истраживањима.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ