Професор Др Илија Стојановић је био редовни професор универзитета и академик, српски научник, стручњак за телекомуникације и једна од најугледнијих личности у српским телекомуникацијама у другој половини двадесетог века.
Рођен је у Оточцу у Лици 31. avgusta 1924. године. Школовао се у Госпићу и Београду. Дипломирао на електротехничком факултету у Београду 1951. Одмах је изабран за асистента да би 1957 одбранио докторску дисертацију, када је и постао доцент. Ванредни професор је постао 1962, а редовни 1971. Био је оснивач и шеф катедре за телекомуникације две деценије, а био је и управник Завода за телекомуникације, рачунарску технику и информатику.
За дописног члана српске академије наука изабран је 1985, а 2000. за редовног.
Године 1984. је председавао Комитету за планирање ФМ радиодифузије. Следеће године је изабран за председника светске конференције за коришћење геостационарне сателитске орбите.
За председника 16. Пленарног заседања CCIR-а а 1987 је постао председник Панела експерата за будућу и организацију ИФРБ (International Frequency Registration Board)
Кључни је носилац пројекта увођења мобилне телефоније у Србији.
Био је иницијатор оснивања Телфора и председник Програмског одбора до последњег дана.
Преминуо је у Београду 2007. године.
Његова књига „Основи телекомуникација“ је доживела осам издања и данас се сматра незаменљивим штивом за студенте телекомуникација.
Одликован је:
Орденом заслуга за народ са сребрним крацима (1975)
Орден Републике са сребрним венцим (1978)
Седмојулска награда за (1970)
Награда РТВ Београд за најбоље научно дело из телекомуникација (два пута)
Награда ЕТАН за најбољи рад у области телекомуникација (два пута)
Награда „Проф. др Илија Стојановић“ је уведена 2007. године. Награда се додељује за допринос развоју телекомуникација. Награду додељује Фондација Теленор, студентима чији су радови на ТЕЛФОР-у, у оквиру студентске секције, проглашени за најбоље. Награда се додељује на дан оснивања Електротехичког факултета у Београду.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ